Oko 6.000 građana ruske nacionalnosti u Letoniji koji nisu položili test iz letonskog jezika u septembru će dobiti pismo od Ministarstva unutrašnjih poslova sa direktivom da napuste tu zemlju, saopštio je letonski šef Komisije za državljanstvo, migracije i društvenu koheziju Ingmars Lidaka.
Peticija za odbranu prava Rusa
Tim povodom pokrenuta je međunarodna peticija u zaštitu Rusa u Letoniji čiju su potpisnici i ugledna imena iz naše države.
Među njima je i bivši ministar spoljnih poslova Živadin Jovanović, osnivač Beogradskog foruma za ravnopravnost, koji kaže da mu je glavni motiv za popisivanje ove peticije bio odnos prema ljudima ruske nacionalnosti u ovoj baltičkoj zemlji.
„Nije nikakva tajna da su u dugom periodu Rusi u baltičkim republikama izloženi diskriminaciji uskraćivanjem i kršenjem osnovnih ljudskih i građanskih prava. Niko ko se bori za principe i ravnopravnost svih ljudi bez obzira na nacionalnu, versku i rasnu pripadnost ne može biti miran pred tom činjenicom,“ kaže Jovanović za Sputnjik.
Još je gore, dodaje on, što se ovo dešava u državi koja je proglašena za demokratsku, i koju bi taj epitet trebalo još više da obavezuje da reaguje na kršenja ljudkih prava, u suprotnom, u pitanju licemerje.
„Da se na jednoj strani tvrdi kako je u pitanju demokratska zemlja a da sa druge strane otvoreno diskriminišu ljude na nacionalnoj i verskoj osnovi. Protiv sam bilo kakve diskriminacije po bilo kojoj osnovi i ja sam za ravnopravnost,“ napominje Jovanović.
Gruba diskriminacija
Kako kaže, ovo je bila njegova moralna i građanska obaveza da reaguje na ovakve pritiske na ruski živalj u Letoniji, s obzirom na principe za koje se zalaže.
„Decenijama se ukazuje na grubu diskriminaciju ruskog stanovništva u baltičkim republikama ali i na činjenicu da su tamo prisutne neofašističke manifestacije, kao i uništavanje spomenika herojima iz Drugog svetskog rata. Meni se to čini neprihvatljivim a svako ko to radi pokušava da vinovnike Drugog svetskog rata rehabilituje što mislim da je opasno,“ zaključuje Jovanović.
General-major u penziji i osnivač Evroazijskog bezbednosnog foruma, profesor dr Mitar Kovač takođe je potpisnik ove peticije. Kako kaže za Sputnjik, ovo što se dešava u Letoniji i drugim baltičkim državama je vid nasilne asimilacije, nešto slično što je radila i Ukrajina sa Rusima.
„Može se reći da je ovo recept ugrožavanja ruskog naroda u tim državama ali to nije ni čudno kao se vidi da su te države, zajedno sa Poljskom, najostrašćenije prema ruskom narodu i Ruskoj Federaciji. Rusofobija se odvija kroz ovakve sadržaje društvenog života i kroz sve ono što ne bi bilo dozvoljeno ni jednoj zemlji u Evropi a njima je dozvoljeno: da proteruju, ucenjuju rusku nacionalnu manjinu koji tamo živi a koja u procentima nije beznačajna,“ ističe Kovač.
Letonija po ugledu na Ukrajinu
Rusi su na ti prostorima, napominje naš sagovornik, autohton narod, koji nije došao u migracijama u skorije vreme, već tu živi još od carske Rusije i od vremena kada su sve te države bile deo carske Rusije a kasnije i Sovjetskog Saveza.
„Isto je radila i Ukrajina kada je uvodila u centralnim regionima za službeni jezik isključivo ukrajinski. I u novije vreme se i preko medija u tom prostoru maltene zabranjuje ruski jezik i nasilno se nameće ukrajinski,“ ističe Kovač.
Još jedan potpisnik peticije, akademik, istoričar i bivši ambasador Srbije u Moskvi Slavenko Terzić kaže da se prava ruskojezičnog stanovništva u baltičkim zemljama, konkretno u Letoniji, krše baš kao prava SRba prilikom raspada Jugoslavije
„Već godinama, posebno dok sam bio u Moskvi, pratio sam sudbinu Rusa koji su ostali van granica Ruske Federacije posle raspada SSSR, a ona je po mnogo čemu slična sudbini Srba posle raspada Jugoslavije. Moglo se pratiti skoro svakodnevno kršenje osnovnih ljudkih prava Rusa, faktički u svim bivšim republikama SSSR, a posebno u baltičkim zemljama“, rekao je Terzić.
Čudno je, kako kaže, što takozvani „demokratski i slobodni svet“ koji na sva zvona zvoni o ljudskim pravima, uključujući razne manjine, nikada nije dao nijednu izjavu povodom grubog kršenja ljudkih i nacionalnih prava Rusa.
„Zato smatram da Rusi treba da imaju puna prava kao i ostali narodi. Mi smo danas svedoci otvorene diskriminacije i svojevrsne segregacije Rusa“, upozorio je srpski akademik.
Među potpisnicima ove međunarodne peticije čiji je pokretač Savet za ljudska prava iz Moskve iz naše zemlje su brojne istaknute ličnosti: članovi SANu Danilo Basta, Vasilije Krestić, kao i profesori Univerziteta u Beogradu Slobodan Antonić, Siniša Atlagić, Irina Deretić, Zoran Avramović...
Inače, vlada Letonije je u avgustu 2022. godine donela odluku da državljanima Rusije produži privremene boravišne dozvole samo u izuzetnim slučajevima, a da im izdaje dozvolu za stalni boravak samo ukoliko polože ispit iz državnog jezika na nivou A2 do septembra 2023. godine.
Pored polaganja jezičkog testa, od njih se traži da se izjasne o politici Moskve u međunarodnoj areni.
Zamenik državnog sekretara MUP-a Letonije Vilnis Vitolinš saopštio je za medije da oni koji nisu položili test iz jezika imaju tri meseca da odu u zemlju „u kojoj imaju pravo boravka“. U Letoniji živi oko 1,8 miliona ljudi od kojih oko 40 odsto govore ruski.