Ipak, sve dosadašnje odluke bile su minorne u poređenju sa onom koju su doneli Francuz Roso, Turčin Baki i Libanac Nudžam prilikom prekršaja na Boriši Simaniću na meču između Srbije i Južnog Sudana.
Zaista je velika sreća da pomenuta trojka neće nositi na duši srpskog košarkaša kome je život visio o koncu posle duela sa protivničkim igračem. Simanić je ušao u igru pred sam kraj utakmice, a nedugo nakon što se prvi put našao na parketu, Nuni Omot ga je udario laktom u predelu bubrega.
Sudije su gledale snimak i utvrdile su da košarkaš nije imao nameru da ga udari, pa je utakmica nastavljena. Međutim, Boriša zbog bolova nije mogao više da igra. Izašao je sa terena i odmah je poslat na ispitivanje na urgentno odeljenje bolnice u Manili, gde je tokom noći operisan.
Ono što je najvažnije je da se naš košarkaš oseća dobro, sve funkcije bubrega su sačuvane, ali kako je imao težak operacioni zahvat, Simanić neće moći da nastavi da igra na Svetskom prvenstvu, koje je prvo veliko takmičenje u njegovoj karijeri.
Propust pri faulu nad Borišom samo je jedan od mnogih sudijskih grešaka na račun našeg tima. Primetno je da od prvog dana naši košarkaši nemaju adekvatan tretman pa tako imamo primere konstantnog udaranja Bogdana Bogdanovića, ili olakog dosuđivanja tehničkih greški našim igračima u situacijama kada ukazuju na očigledne propuste.
Tako je u sredu Bogdanović morao da otera kao kapiten Gudurića koji se raspravljao sa sudijama jer nisu videle da je igrač Sudana zgazio aut-liniju nakon što mu je oteo loptu. Pre toga smo i na meču sa Portorikom imali primere Nikole Jovića i Alekse Avramovića koji su bili surovo faulirani, ali nijedan od rivala nije dobio nesportsku grešku.
Time je igračima poslata poruka da mogu da biju rivale do mile volje, samo je pitanje ima li to smisla i uopšte veze sa košarkom. I da li će se sudijsko harangovanje zaustaviti pre nego što neko izgubi živu glavu?