„To što su američki vojnici primenjivali takozvane ‘majke svih bombi’ u provinciji Nangarhar 2017. godine svedoči o smrtonosnim posledicama akcija međunarodne koalicije koje će još mnogo godina osećati avganistanski narod. Između ostalog, to je dovelo do porasta broja smrtonosnih bolesti kod stanovništva, uništavanja životne sredine i smanjenja produktivnosti zemljišta. Takođe je primećen ogroman broj slučajeva u kojima su američki i NATO vojnici mučili i maltretirali zatvorenike, kao i nehumano ponašanje i zlostavljanje talibanskih leševa“, rekao je on.
Mačitidze ističe da je NATO takođe odugovlačio proces rešavanja avganistanskog sukoba u uslovima očuvanja bezizlazne situacije sa vojnog stanovišta, što je samo pogoršavalo patnje avganistanskog naroda.
On naglašava da je pumpanje zemlje različitim naoružanjem, čiji je dobar broj ostao u zemlji i nakon povlačenja snaga bloka, doprinelo daljoj militarizaciji Avganistana.
Stručnjak ocenjuje da je politika NATO-a u Avganistanu bila neuspešna, jer praktično nisu bili postignuti nikakvi značajni rezultati: NATO nije uspeo da pobedi talibane, nije mogao da stvori uslove za realizaciju međuavganistanskih pregovora i formiranja prelazne vlade, jer nije uložio dovoljno napora da natera predsednika Ašrafa Ganija da reši taj problem, za šta su talibani bili spremni u određenoj fazi.
Pored toga, smatra Mačitadze, NATO nije uspeo da proširi demokratske reforme na celu zemlju, učinivši ovaj proces nepovratnim.
Ekspert takođe ističe da ni prvobitni cilj vojne intervencije u Avganistanu – likvidacija „Al Kaide“ (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji) nije bio ostvaren, već su iskusni ekstremisti pokreta aktivno učestvovali u organizaciji vojnih operacija talibana protiv NATO snaga u Avganistanu.
„To što sa teritorije Avganistana nije bilo napada je u velikoj meri zasluga rukovodstva pokreta ‘Taliban’ koje je članove 'Al-Kaide’ stavilo pod svoju punu kontrolu, sećajući se negativnog iskustva iz 90-ih godina prošlog veka, kada su krivicom 'Al Kaide' talibani izgubili vlast. Sada se prognozira da bi 'Al Kaida' mogla da se ponovo aktivira i počne da deluje sa teritorije Avganistana“, poručio je Mačitadze.
Prema njegovim rečima, NATO nije uspeo da stvori jaku avganistansku armiju i policiju za osiguranje bezbednosti u zemlji.
Na kraju, NATO je morao da napusti zemlju, a zamenio ga je islamistički teokratski režim, zaključio je ruski stručnjak.
Avganistanci najpre verovali SAD i NATO, a zatim ih zamrzeli
Mohamed Naim Gajur, bivši šef Obaveštajne uprave policije u Heratu pri prošloj vladi, vojni ekspert i stručnjak za bezbednosna pitanja smatra da su glavni faktori neuspeha SAD i NATO u Avganistanu bili korupcija, nestručnost najviših državnih zvaničnika, nedostatak poznavanja Avganistana.
Stručnjak je objasnio da su Avganistanci najpre verovali SAD i NATO-u, a zatim su ih zamrzeli.
„Ovi faktori naneli su ozbiljan udarac autoritetu zemalja članica NATO-a u Avganistanu“, ocenio je Gajur.
Patriote iščezle, zavladao nemoral
Službenik u Ministarstvu inostranih poslova za vreme privremene vlade talibana, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je za Sputnjik da je prisustvo NATO-a i SAD u Avganistanu dovelo do toga da su sve patriote u zemlji jednostavno nestale, a NATO je podržavao pojedine kategorije službenika.
„Dolazak NATO-a u Avganistan pre 20 godina nije bio od pomoći. Oni su samo eksploatisali rudna bogatstva zemlje u korist svojih država i za dve decenije su jednostavno naoružali vojnike republike nekvalitetnim oružjem. Došao je dan kada u celoj zemlji nije bilo nijednog patriote, svi su razmišljali o džipovima, preljubi, vinu i drugim lošim stvarima“, zaključio je stručnjak.
Prisustvo NATO-a u Avganistanu
NATO je od 11. avgusta 2003. godine na sebe preuzeo komandovanje mirovnim snagama u Avganistanu.
Međunarodne snage za bezbednosnu pomoć (ISAF) su bile višenacionalna vojna misija u Avganistanu od 2001. godine do 2014. godine. Formirana je na osnovu rezolucije 1386 Saveta bezbednosti UN u skladu sa sporazumom u Bonu, koji je predviđao uspostavljanje stalne avganistanske vlade nakon američke invazije na Avganistan u oktobru 2001. godine.
Glavni cilj ISAF-a je bila obuka Avganistanskih nacionalnih snaga bezbednosti (ANSF) i pružanje pomoći Avganistanu u uspostavljanju ključnih državnih institucija. Vremenom je on učestvovao i u mnogo većem ratu u Avganistanu protiv pobunjeničkog pokreta „Taliban“ (nalazi se pod sankcijama UN zbog terorizma).
Prvobitni mandat ISAF-a je u početku predviđao obezbeđivanje Kabula, prestonice Avganistana, kao i njene okoline od snaga opozicije kako bi se doprinelo formiranju prelazne administracije Avganistana na čelu sa Hamidom Karzajem.
NATO je 2003. godine, na zahtev UN i vlade Avganistana, preuzeo komandovanje misijom. Ubrzo posle toga je Savet bezbednosti UN proširio misiju ISAF na osiguranje i podršku bezbednosti van regiona prestonice. ISAF je postepeno proširio svoje operacije u četiri faze i 2006. godine je preuzeo odgovornost za celu zemlju.