Ovo za Sputnjik kaže Miroljub Milinčić, redovni profesor Geografskog fakulteta u Beogradu i direktor Centra ruskog geografskog društva u Srbiji i dodaje;
"Od antičkih vremena postoji nešto što se zove tragedija zajedničkog, a to se kod nas najbolje vidi na kvalitetu najvažnijeg resursa, vode Save, Dunava, Tamiša, Tise".
Centar na čijem je čelu je ovih dana, bez obzira na trenutne geopolitičke okolnosti i pokušaj marginalizovanja ruske nauke, uspeo da okupi 30 eminentnih stručnjaka iz celog sveta. Na Međunarodoj konferenciji posvećenoj prekograničnim vodama stručnjaci iz Mađarske, Švedske, Mongolije, sa Balkana, iz SAD, Kine i Rusije, dali su svoje viđenje rešenja problema zagađenih voda koje protiču kroz više zemalja.
Prekogranični slivovi čine 98 procenata vode Severne Makedonije, u Rumuniji 96 odsto, u Bugarskoj 93, u Srbiji čak 92 procenta, a u najboljem položaju je Grčka sa svega 19 odsto prekograničnih voda.
"Grčka je u najpovoljnijem položaju u smislu teritorije, ali u smislu količine vode koje joj donose reke poput Vardara ili Strume, za tu zemlju, to znači život. Tranzitne vode za Srbiju takođe znače život. Od ukupnih količina voda kojima Srbija raspolaže, a to se ne vidi na prvi pogled, čak devet desetina su upravo tranzitne vode koje do nas stižu tokom Dunava, Save, Drine", objašnjava Milinčić.
Balkan uništava svoj najvažniji resurs
Da su tranzitne vode naš život, ali i život Balkana, malo ko je svestan. Gotovo sve vode su onečišćene, a naučnici koji su se okupili u Srbiji, uz podršku Geografskog fakulteta moskovskog državnog univerziteta Lomonosov i svetskih asocijacija za očuvanje zemljišta i voda, pokušali su da daju odgovor na pitanje, kako da sprečimo zagađenje i zaštitimo najvažniji resusr.
"Naše prekogranične vode nemaju dobar status, ali postoji makar pozitivno očekivanje, iskustvo, šta se dešavalo u svetu ukoliko je bilo saradnje na međudržavnim vodama. Najbolji i nama najbliži primer je sliv reke Rajne. Tokom 18, 19. i dobar deo 20. veka bila je takva da su je nazivali i kanalizacijom zapadne Evrope. Ali od 1970. godine Rajna, zahvaljujući trudu Francuske, Nemačke i Švajcarske, jedna je od najčistijih reka Evrope. Preko 20 miliona ljudi sada pije vodu iz reke Rajne, u nju se vratio losos, vratio se život, čak i onaj najzahtevniji".
Milinčić dodaje da trenutno Sena, koja je nacionalna reka Francuske, ima gori ekološki status od Rajne. Njen primer uliva nadu, ali i obaveze koje smo preuzeli, put u Evropsku uniju je overen činjenicom da moramo poboljšati status naših voda.
"U Evropi nas već duže vremena prepoznaju kao crnu tačku po pitanju zagađenja voda, pre svega u slivu Dunava. Ali ako radimo zajedno sa Rumunim, Mađarima, sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, ako budemo kontrolisali njih, a oni nas, naš odnos prema zajedničkom resursu, njegov status će sasvim sigurno biti mnogo bolji. Za eko status Topčiderske reke, niko nije kriv do nas samih, ali ne samo nje, mnogih drugih manjih ili većih reka. Hoću da kažem, transgranične vode možda imaju i najveći potencijal u smislu poboljšanja eko statusa".
Bajkalsko jezero najbolji primer
Milijardu i po ljudi u svetu trenutno nema vodu za piće, polovina svih bolesti u svetu uzrokovana je onečišćenom ili nedostatkom vode, a svuda u svetu sinonim za prepunu svetsku čašu čiste vode je Bajkalsko jezero u Rusiji. Rusi su svesni toga, ali i Mongolija, čije se reke ulivaju u najveće i najčistije jezero na svetu.
"Oni imaju dugogodišnje, dugoročne programe nadgledanja. Rusija i Mongolija su u te programe uključile kolege iz Holandije i Danske još pre 30 godina, zato što je slivna površina Bajkala veća od površine Balkana, preko 300 reka se uliva u Bajkalsko jezero, a iz njega ističe samo jedan Angara. To jezero, ne samo po morfometrijskim parametrima, je svet života za sebe. Tu živi i bajkalska foka, jedina slatkovodna foka na svetu".
Zaštita majke svih jezera na svetu, Bajkalsko jezreo starije je od 30 miliona godina, odličan je primer kako treba raditi na Balkanu, ali i u drugim delovima sveta. Na Konferenciji su predstavljena i istraživanja na Misisipiju i Žutoj reci. Razvoj moderne tehnologije doveo je do toga da se voda iz ovih reka pije.
"Kolege sa Tehničkog univerziteta u Teksasu uradile su komparativne analize, kako bi smo prezeli iskustvo drugih. Reka Huang Ho je znala da u jednom izlivanju ubije 800 hiljada ljudi, da u polavama unesreći do 4 miliona ljudi, nama se u Srbiji svakog proleća dešavaju poplave, ne moramo da budemo naučnici, istraživači, da bi smo predvideli da ćemo iduće godine u aprilu ili maju imati poplave, a tokom jula i avgusta suše".
Milinčić dodaje da su, u svetskim razmerama, reke sve manje reke, one postaju sistemi kaskada, velikih akumulacija. Pojam iz udžbenika su Žuta reka i Žuto more, ali skoro da više nema ni reke, ni mora u toj boji, iz prostog razloga što je u slivu velikih reka izgrađeno toliko brana, formiranih akumulacija, da mnoge reke više i ne stižu do svojih ušća.
Stižu sudenti iz Rusije
Važan segment rada Centra ruskog geografskog društva u Srbiji je razmena studenata koji pokušavaju da spasu planetu, naša delegacija se upravo vlatila sa južnog Urala iz orenbuške oblasti, ove godine bili su i na Kavkazu. Krajem septembra idu na Bajkal, na konferenciju ekonomskih geografa Rusije, a prva grupa mladih naučnika iz te zemlje u Srbiju stiže početkom avgusta. Oni će boraviti u Beogradu, južnom Banatu, obići će i Kopaonik i niški kraj.
Prirodne lepote Srbije videli su i učesnici konferencije o prekograničnim vodama, bila je to još jedna prilika da budemo ponosni, na prirodu, ali i kulturno istorijsko nasleđe.
"Kolege iz Amerike, Tenesija, Sijetla, tokom posete Studenici, ostali su u neverici da li je bilo moguće da se pre 850 godina nešto tako izgradi, da je postojala takva kultura, a kada smo im govorili o crkvi Svetog Petra i Pavla kod Novog Pazara, nisu nam poverovali da je fundament iz šestog veka. Nisu nam poverovali ni da samo u tom kraju ima četiri spomenika kulture koji su na Uneskovoj listi", kaže Milničić i dodaje da su stranci oduševljeni i činjenicom da je i Golija, na kojoj su bili u tom kraju, u međunarodnom programu zaštite.
Dodaje da uporedo traje i izdavačka delatnost Centra, početkom sledeće godine iz štampe će izaći kappitalno delo "Rusko kulturno nasleđe u Srbiji", na srpskom jeziku, zbog koga je, između ostalog, naš sagovornik dobio priznanje ruskog predsednika Vladimira Putina. U pripremi je i knjiga sa temom Rusi na Kosovu i Metohiji.