Zamenik predsednika takozvane Vlade Kosova i glavni pregovarač Prištine u dijalogu sa Beogradom Besnik Bisljimi, izjavio je da izbori na severu Kosova za četiri srpske opštine ne mogu da budu održani, sve dok Evropska unija ne ukine kaznene mere koje je uvela Prištini.
Odgovor na ovu njegovu izjavu stigao je u vidu podsetnika iz EU, da je stav zemalja članica Unije jasan, i da novi izbori moraju biti raspisani što je pre moguće.
Kurti bi hteo izbore ali bez ZSO
U međuvremenu, oglasio se i srpski predsednik sa zaključkom da Priština ne želi ni te izbore i već da hapsi i da maltretira Srbe.
Milivojević ističe da Bisljimi sve radikalnije nastupa i time pokazuje karakter politike koja se vodi u Prištini.
„U stvari, rekao bih da je to sinonim Kurtijeve politike uslovljavanja kojom kao „prkosi“ i svojim saveznicima na neki način. To je znak da Priština ostaje na tvrdim pozicijama i na maksimalističkim pristupima i da u stvari nema nikakvih pritisaka, niti odjeka, onoga što njihovi zapadni partneri govore, i što su primedbe na ponašanje Prištine,“ ističe Milivojević.
To je, kako to vidi naš sagovornik, samo poruka nama ostalima i ne tiče se samo izbora već ukupne politike koju Priština nastavlja da vodi i sa kojom treba računati i u narednom periodu dokle god je ova ekipa na vlasti u Prištini, na čelu sa Samoopredeljenjem i Kurtijem.
EU i Priština igraju na istoj strani
„Bisljimi je u stvari portparol te politike, i ukazuje na to da ona nema nameru da se menja i da bilo kakve intervencije ili sugestije sa bilo koje strane, uključujući i Brisel, nemaju nikakvog uticaja. To nam je i glavni pregovarač EU u dijalog Beograd i Prištine Miroslav Lajčak na indirektan način i potvrdio nedavno, pa i američki izaslanik Garbijel Eskobar,“ podseća sagovornik Sputnjika.
Milivojević primećuje da je pitanje izbora, pre svega pitanje za srpsku stranu, odnosno, kako će se ona prema njima ponašati, a ne kako i kada će to da uradi Priština.
„Uspeh i održavanje tih izbora i efekti, zavise od Srba! Sve je od tih izbora i počelo, jer su održani bez Srba, i ako neko želi smirivanje i deeskalaciju, sa čim je počelo mora i da se završi. Dakle, po meni, Srbi će ostati čvrsti u svom političkom stavu da se promeni faktičko stanje na terenu i neće pristati na izbore koji ponovo odgovaraju Prišini. Bilo kakav razgovor o izborima treba da podrazumeva vraćanje na prethodno stanje, drugim rečima, na sto mora da se stavi ZSO i da se stvore elementarni uslovi za izbore, i uz garancije da će Srbi imati ZSO, što im garantuje opstanak, normalan politički život i normalne uslove življenja na severu KiM,“ ističe Milivojević.
Nema mira na KiM bez Srba
Po njemu, ovo je i jedina stvar stvar koja je relevantna kada je reč o izborima, bez obzira ko se sa kim i šta dogovarao.
„Ako Srba nema na tim izborima, videli smo koji su efekti. Neće biti mira, ni rešenja na KiM, bez izlaženja u susret srpskom narodu i garancija za njihov normalan život. Pokušaji da se ti izbori organizuju ponovo na silu, opet uz uslove koje nameće Priština, i bez garancija za Srbe koji na severu čine skoro 95 odsto građanstva, ne može da uspe i to treba da bude reper onome ko se bavi izborima, i to je suština cele ove priče,“ sumira Milivojević.
Njegovo mišljenje je da je, nazovi upozorenje koje je EU poslala Prištini, deo protokola, jer odavno je jasno da su oni na jednoj strani, strani Prištine, a mi na drugoj.
Zvanični Brisel je ponovio da je u zajedničkoj deklaraciji od 3. juna 27 država članica jasno naglasilo da izbori moraju biti raspisani što je pre moguće i da treba da budu sveobuhvatni, a da se od kosovskih Srba očekuje učešće na ovim izborima, mada se glavni uslov Srba i razlog izlaska iz institucija, a to je formiranje ZSO, ne pominje.