Misterija atentata koji je promenio Srbiju: Poslednjih sedam dana života kneza Mihaila

Posle filmova „Mrtav ladan“, „Čitulja za Eskobara“, „Potera za sre(ć)kom“, „Patuljci sa naslovne strane“, reditelj Milorad Milinković je odlučio da snimi politički triler o atentatu na kneza Mihaila Obrenovića 1868. godine u Košutnjaku.

„Moja borba sa tom istorijskom pričom traje već desetak godina i konačno je došlo vreme da se to realizuje. Dve godine smo radili na tom filmu i uspeli smo da završimo prošle godine. Postprodukcija će uskoro biti gotova. Biće film i mini serija“, otkriva Milinković za Sputnjik.

Scenario je pisao sa Dragoljubom Stojkovićem:

„Sve što se vidi u filmu je istorijski tačno. Ima sitnica u kojima smo sebi dopustili slobodu, pa recimo atentatore su streljali po grupama, mi u filmu ih streljamo odjednom. Sve ostalo je vrlo precizno i tačno istorijski urađeno“.

Milinković kaže da je sebi dao slobodu jedino da popuni rupe u onim segmentima koji su ostali nepoznati:

Film prati poslednjih sedam dana u životu kneza Mihaila:

„U flešbekovima se vraćamo na neke ključne stvari koje je on uradio kao što je predaja ključeva Beograda, izbacivanje turske vojske iz Srbije prvi put posle Kosovskog boja, njegov odnos sa ocem. Ne možete zaobići neke značajne događaje u životu kneza Mihaila, ali sama radnja se odvija poslednjih sedam dana njegovog života“.

Do sada nije snimljen film o jednom od najznačajnijih srpskih vladara, a Milinković ukazuje na njegovu inspirativnu životnu priču:

„Kada su počeli da se snimaju filmovi kod nas, na vlasti je bila suparnička dinastija Karađorđević koja nije bila blagonaklona prema Obrenovićima. Posle su došli komunisti i tada je svaka dinastija postala nebitna, a ceo Mihailov politički i privatni život je veoma zanimljiv. Fascinantna je njegova borba za vlast kao i politička pozadina njegovog ubistva“.

Mihailo, drugi sin kneza Miloša i Ljubice Obrenović, dva puta je bio na čelu Srbije. Zbačen je sa vlasti 1842. u buni koju je vodio Toma Vučić Perišić, nakon čega je putovao Evropom i oženio se groficom Julijom Hunjadi.

Nakon što je na Svetoandrejskoj skupštini zbačen knez Aleksandar Karađorđević, Mihailo se vratio u Srbiju i po očevoj smrti 1860. godine po drugi put postao knez Srbije. Na presto se vratio kao zreo i obrazovan državnik.

„On je oslobodio Srbiju od Turaka. Sagradio je Narodno pozorište, reformisao vojsku i državu. Kao rezultat viševekovne propagande što suparničke dinastije, što komunističke vlasti, vladalo je mišljenje da je na srpskom dvoru 19. veka bila svinjarska dinastija, što apsolutno nije tačno. Mihailo je bio u kontaktu sa najvažnijim ličnostima tog doba, priman na drugim dvorovima kao i bilo koji evropski vladar. U Beograd je prvo stigao valcer pa deset godina kasnije ćevapi, ali to se zaboravlja. Bili smo kao bilo koja moderna evropska država u tom trenutku“, ističe Milinković.

Sagovornik Sputnjika kaže da je Mihailo Obrenović najverovatnije ubijen zato što je pokušao da uradi ono što će 44 godine kasnije uraditi Karađorđevići:

„Napravio je čuveni Balkanski savez sa Grcima, Bugarima, Rumunima, Crnogorcima koji nije profunkcionisao baš zato što je ubijen i logično je očekivati da je to razlog za njegovo sklanjanje. Želeo je da uz pomoć tog saveza protera Turke sa Balkana i da te države budu samostalne. Ko zna šta bi bilo da je ostao živ“.

Rukovodio se stavom da je zakon najviša volja u Srbiji i apsolutistički je vladao.

Bio je obrazovan čovek, pesnik i mecena srpskih književnika:

„Govorio je četiri-pet jezika. Poslednje reči su mu bile na francuskom jeziku. Dragan Mićanović ga igra i iskoristili smo njegovo odlično znanje engleskog jezika da u filmu i seriji govori sa engleskim konzulom. Mihailo je bio dovoljno obrazovan da je mogao to da radi“.

Napisao je i jednu od najlepših ljubavnih pesama 19. veka – „Što se bore misli moje“ koja je naslov filma:

„Ima jedna scena pred kraj, šeta sa Katarinom Konstantinović i ona mu pomene tu pesmu i on joj kaže – 'Ne bore se više. Pobedile su. Sada je sve u redu'. Ubrzo posle toga je ubijen. On je pokušavao da se razvede od Julije i oženi Katarinom, ali je imao problem sa crkvom jer su bili rod. Tako da imamo i ljubavnu priču. On je tu pesmu napisao u mladosti u izgnanstvu i nikada nije hteo da kaže kome je posvećena. Volele su ga žene, bio je romantičan, zaljubljive prirode. Izrazito lep, pesnik, govorio jezike i još vladar tako da je imao dosta ljubavnih avantura. Nije mu bilo milo što je kasnije Kornelije Stanković napravio muziku na njegove stihove i što se pevala po kafanama. Postala je hit“.

Svaka dobra priča, naglašava Milinković, važno je da se ispriča, a navodi i dodatne razloge za ovu:

Pored Dragana Mićanovića, u filmu igraju Nebojša Dugalić (Blaznavac), Jana Ivanović (Katarina Konstantinović), Nataša Ninković (Mihailova sestra od strica Anka Konstatinović), Miloš Timotijević (glavni policajac) i drugi.

Planirano je da film bude najpre prikazan u avgustu na Filmskim susretima u Nišu, a potom organizovana bioskopska premijera 21. septembra, pet dana nakon obeležavanja 200 godina od rođenja kneza Mihaila Obrenovića.