„Sporazum od 22. jula 2022. godine daje dozvolu i za izvoz ruskog đubriva, uključujući amonijak, ali u okviru inicijative nije poslat ni jedan brod sa đubrivima“, saopšteno je Sputnjiku.
Kako je istaknuto, izvoz đubriva zavisi od situacije sa cevovodom za amonijak Toljati-Odesa koji je dignut u vazduh 5. juna.
„U ovom trenutku nije poznato u kojem je stanju cevovod“, precizirano je iz Koordinacionog centra.
Najugroženije zemlje dobile minimum hrane
Koordinacioni centar UN saopštio je takođe da su najsiromašnije zemlje, kao i države sa prihodom manjim od proseka dobile samo 10 odsto kukuruza i 40 odsto pšenice, poslatih u okviru prehrambenog sporazuma.
Centar je priznao da je u okviru sporazuma, 90 odsto kukuruza i 60 odsto pšenice otpremljeno bogatim zemljama i onima koje spadaju u države sa prihodom većem od prosečnog.
Prema podacima UN, zemlje sa niskim prihodom, u koje spadaju Avganistan, Etiopija, Somalija, Sudan i Jemen, koji su dobili 2, 5 odsto hrane, prevezene u sklopu prehrambenog sporazuma, odnosno, nešto više od 822 hiljade tona od preko 33 miliona.
Za vreme važenja inicijative iz ukrajinskih luka isplovila su 1003 broda sa žitom, odnosno, 32, 8 miliona tona robe.
Do kraja isteka sporazuma, samo jedan brod će isploviti, reč je o brodu na koji se trenutno utovaruje roba u luci u Odesi.
„Koordinacioni centar u Istanbulu dobio je 29 zahteva za prolazak od brodova koji se nalaze u turskim teritorijalnim vodama. Nisu sve zemlje odobrile ove zahteve. Od 27. juna nijedan brod nije dobio odobrenje za prolazak“, navodi se u saopštenju.
Takođe se navodi da od 29. aprila luka Južni nije aktivna u okviru sporazuma.
Crnomorska inicijativa, koju su 22. jula prošle godine u Istanbulu potpisali predstavnici Rusije, Turske, Ukrajine i Ujedinjenih nacija, podrazumeva izvoz ukrajinskog žita i prehrambenih proizvoda, kao i đubriva, preko Crnog mora iz tri luke, uključujući Odesu.
Prema sporazumu, plovidbu brodova nadgleda Zajednički koordinacioni centar u Istanbulu.
Putin je u više navrata ukazao na to da Zapad veći deo ukrajinskog žita izvozi u svoje države, umesto u afričke zemlje, kojima je ono najpotrebnije.
Prehrambeni sporazum je sastavni deo paketa sporazuma. Drugi deo je Memorandum Rusija – Ujedinjene nacije, koji bi trebalo da važi tri godine, a podrazumeva otklanjanje blokade ruskog izvoza prehrambenih proizvoda i đubriva. Za to je potrebno ponovno uključivanje Rosselhozbanke u sistem SVIFT, obnavljanje isporuka poljoprivredne tehnike, rezervnih delova i servisne opreme, obnavljanje rada cevovoda za isporuku amonijaka „Toljati – Odesa“ i niz drugih mera.