Posle odluke takozvanog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmita da poništi odluke koje je parlament Republike Srpske doneo vezano za nepriznavanje odluka Ustavnog suda BiH (u sastavu bez Srba) i nepriznavanje odluka samog Šmita, nameće se pitanje hoće li se Šmit u udaru na Srpsku i njenog predsednika Milorada Dodika usuditi da primeni Bonska ovlašćenja, s obzirom da je već najavio izmenu krivičnog zakona po kome je postupak funkcionera RS okarakterisao kao delo protiv Ustava BiH. A čak i da potegne Bonska ovlašćenja nejasno je šta bi time postigao.
Bonska ovlašćenja mogu, ali…
Profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci, dr Miloš Šolaja kao odgovor na ovo pitanje kaže da niko ne zna sa sigurnošću šta bi to u ovoj situaciji značilo u praksi.
„Bonska ovlašćenja on može da upotrebi ali tu ima čitav niz spornih stvari i kada bi se to i primenilo ostaje veliko pitanje šta od toga može ispasti,“ kaže Šolaja.
Na kraju kraju krajeva, dodaje sagovornik Sputnjika, i da Šmit primeni ta ovlašćenja ne zna se kako bi ih danas sproveo, s obzirom da kada su ona doneta u BiH je bilo 60.000 strane vojske i neka vojna sila koje danas nema.
„Sad, ja ne znam sa kojim to on aparatom prisile misli da raspolaže da može da upotrebi u praksi Bonska ovlašćenja. Tako da će se sve verovatno svesti na neki vid kohabitacije u kojoj će se RS držati svojih odluka a Šmit će nastaviti da se predstavlja kao visoki predstavnik i da nastavi kao što je i do sada funkcionisao jer njega RS ne priznaje upravo jer nije njegov mandat potvrđen u SB UN,“ napominje Šolaja.
On je uveren i da se Šmit neće usuditi da zahteva hapšenje funkcionera RS, zabranu njihovog političkog delovanja, ili nešto treće što predviđaju Bonska ovlašćenja, jer zna da to ne bi bilo moguće uraditi.
Ni legitimitet, ni legalitet
Sagovornik Sputnjika podseća da su Savet za implementaciju mira koji je i „dao“ visokom predstavniku u BiH Bonska ovlašćenja od prvog dana sporna institucija jer je u stvari neformalno telo koje je sebi uzelo za pravo da da tako jake izvršne mogućnosti decembra 1997. godine.
„Sad se postavlja veliko pitanje, pogotovu što se Rusija isključila iz tog tela, kakav je legitimitet odluka koje je donelo. Drugo, Šmit nema potvrdu SB UN da je visoki predstavnik za BiH tako da ni on sam ne zna da li je visoki predstavnik ili nije. Jer ako ćemo se držati bilo kakvog međunarodnog prava, onda je jasno da on nema nikakav legalitet po tom pitanju. Legitimitet nema svakako, jer ga ne priznaje jedna od strana potpisnica Dejtonskog mirovnog sporazuma,“ ističe Šolaja.
I Bonska ovlašćenja diskutabilna
On smatra da je čak i samo tumačenje Bonskih ovlašćenja oduvek bilo vrlo diskutabilno s obzirom da su instituciji visokog predstavnika dala mogućnost da nameće zakone, smenjuje političke predstavnike, donosi odluke i ukida zakone.
„To je sada ispalo i sporno pogotovu što je rezultat svega toga nakon ovoliko godina kompletna nestabilnost u BiH i činjenica da se ona udaljava od osnovnih ideja iz vremena donošenja Dejtona, a to je da narodi u BiH koordiniraju, dogovaraju se i rotiraju se na rukovodećim mestima. Sve to danas tzv. visoki predstavnik postavlja isključivo na štetu Srba, donekle i Hrvata , a da pri tom ostvaruje neke od Bošnjačkih ciljeva,“ ističe sagovornik Sputnjika.
Podsećanja radi, Šmit se već pozvao na Bonska ovlašćenja i to kada je suspendovao Zakon o nepokretnoj imovini koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti entiteta Republika Srpska a koji je usvojio parlament RS. Šmit je tada najavio da će privremeno suspendovati zakon o nepokretnoj imovini koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti RS, sve dok Ustavni sud BiH ne donese odluku o ovom zakonu. Osim Zakona o imovini, Šmit je tada rekao da planira i da poništi i Zakon o lekovima RS, koji je trebalo da stupi na snagu krajem juna i kojim su vlasti RS, navodno, otele nadležnosti državnoj Agenciji za lekove.