Pet od sedam poslaničkih grupa Evropskog parlamenta podržava predlog rezolucije u kojoj se navodi da Mađarska ne bi trebalo da preuzme predsedavanje Savetom EU u drugoj polovini sledeće godine, jer se time sistematski krše principi i vrednosti EU.
„Rezolucija o vladavini prava biće usvojena velikom većinom“, rekla je u sredu pre početka debate autorka nacrta rezolucije, francuska poslanica iz grupe „Zelenih“ Gvendolin Delbos-Korfild.
Antimađarska rezolucija Evropskog parlamenta
Holandska liberalka Sofi Int Veld istakla je u debati da je predsedavanje Savetom EU prilika da predsedavajuća zemlja stavi svoje političke prioritete na prvo mesto, te da stoga scenu ne treba prepustiti mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, koji vodi antievropsku politiku.
„Tu pozornicu ne treba prepustiti Viktoru Orbanu, već onima u Mađarskoj koje je on ućutkao“, rekla je ona.
U nacrtu pravno neobavezujuće rezolucije, koju su poslanici usvojili u četvrtak, postavlja se pitanje „da li Mađarska može kredibilno predsedavati Savetom EU s obzirom na to da ne poštuje zakone i vrednosti EU i principi iskrene saradnje“.
Evropski parlament ne može da utiče na red predsedavanja Savetom EU jer je to isključiva nadležnost država članica. Sve države članice predsedavaju Savetom šest meseci po unapred utvrđenom redosledu. Poslednji put je to urađeno 2016. kad je određen red predsedništva do 2030. godine.
Pakost briselske birokratije
Rezolucija je još jedna pakost briselske birokratije, odnosno „kolektivnog EU-NATO“ prema Mađarskoj i neće ni malo naštetiti Orbanovoj vlasti, samo će kod njegovih birača potvrditi ispravnost njegove politike, kaže za Sputnjik politikolog dr Stevan Gajić.
Rezolucija se donosi zbog Ukrajine zato što Orban nije sa političkim Briselom u istom brodu, ali i zbog vrednosnih pitanja, dodaje Gajić.
„Što se tiče vrednosti, to je tek posebno glupo, s obzirom da Istočna Evropa generalno pruža otpor Istambulskoj deklaraciji i kompletnom postmodernom paketu vrednosti na koje se EU poziva. Ali to im se sad toleriše jer su uključeni u ratne napore protiv Rusije, poprilično entuzijastično. A Mađari imaju dva 'žuta kartona', prvi što se ne uklapaju u ratnu propagandu i ratne napore, a drugi što se ne uklapaju u te vrednosne kriterijume i time daju loš primer ostalima. To je jedno dovođenje u korak koje neće uspeti.“
Autogol političkog Brisela
Gajić smatra da taj potez samo dodatno ruši ionako uzdrmane temelje EU, što Orbanu nimalo ne smeta već mu rezolucija predstavlja još jedan orden kod njegovog biračkog tela.
„Posebno iritira to što se direktno mešaju u unutrašnju politiku time što govore o 'glasovima koji ne mogu da se čuju'. Dakle, to je direktno pozivanje na mešanje u unutrašnje stvari Mađarske i time se samo potvrđuje ono što govore i Orban, i Sijarto, i ostali mađarski zvaničnici.“
Rezolucijom je briselska birokratija iziritirala ne samo Mađare već i političke snage drugih zemalja koje sebe doživljavaju kao potencijalne mete sličnih rezolucija.
„To se pre svega odnosi na istočnoevropske zemlje u kojima su jake konzervativne snage. Mislim na Poljsku pre svega, u kojima takođe postoji jedna vrsta ideološke borbe i kulturoloških ratova. Jednostavno, mislim da je s koje god strane da se pogleda to jedan apsolutni autogol za politički Brisel“, zaključio je Gajić.