Ovim rečima naučni savetnik Instituta za evropske studije Aleksandar Gajić komentariše izjavu visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozepa Borelja datu nakon sastanka ministara spoljnih poslova EU sa šefovima diplomatija država Zapadnog Balkana.
Pritisak na Srbiju povodom KiM
Dva i dva je lako sabrati, navodi Gajić - Poglavlje 31 o usaglašavanju kandidata za članstvo u spoljnoj i bezbednosnoj politici podrazumeva usklađivanje politika. U tom kontekstu, Boreljova izjava ne bi predstavljala ništa novo. Bila bi to izjava tipična za predstavnike briselske birokratije i vrha EU vezane za pridruživanje Srbije.
„Međutim, problem je u tome što država nije obavezna da uskladi sve svoje spoljnopolitičke aktivnosti dok ne postane članica EU. Tako da je to jedan vid pritiska. Ja to tako tumačim pošto se radi o poruci sa sastanka ministara spoljnih poslova zemalja članica EU i njihovih kolega sa Zapadnog Balkana, gde je prisutno i Kosovo i gde se u kontekstu antiruske agende ponovo vrši pritisak na Srbiju“, ističe Gajić.
Prema njegovim rečima, priča o „normalizaciji“ odnosa sa takozvanim Kosovom koristi se kao povod da se Srbiji eksplicitno traži da promeni svoj odnos prema Rusiji i na taj način se odrekne glavne međunarodne podrške. Tako bi, kroz taj sporazum o „normalizaciji“ Srbija priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i odrekla se dela teritorije na štetu sopstvenih nacionalnih interesa, smatra naš sagovornik.
„S druge strane, predstavlja se da je članstvo u EU vrhunski nacionalni interes Srbije, što, zapravo, nije tačno. Punopravno članstvo bilo bi u interesu Srbije kada uslov ne bi bio odricanje od KiM, ali u ovom slučaju, jasno je da bi Srbija zarad malog dobitka morala da podnese ogroman i nenadoknadiv gubitak, a to je upravo ono što se u ovoj izjavi može videti“, dodaje on.
Čudno što Borelj ne spominje ZSO
Prema Gajićevim rečima, čudna je i Boreljova izjava o stanju na Kosovu i Metohiji. Dok, sa jedne strane, EU pozdravlja nastavak „konstruktivnog dijaloga“ između Beograda i Prištine, sa druge nijednom rečju ne spominje formiranje Zajednice srpskih opština.
„Ne spominje ni njene nadležnosti, niti se bilo kakav pritisak vrši na Prištinu da ona to sprovede kao uslov svih uslova, nego se daje jedna opšta formulacija, a onda se opet vrši pritisak na Srbiju povodom Rusije. Tako da je to jedna neprincipijelna politika koja nije od juče i koja se ponavlja stalno u novom i novom ruhu. Samo što je sve ogoljenija i intenzivnija i providnija. Ili što bi na Zapadu rekli, sve transparentnija“, ističe on.
Prema Gajićevom mišljenju, pritisci iz Brisela na Srbiju da sprovede evropsku antirusku agendu će se nastaviti. Neće biti jači, ali će se sve češće pominjati.
Podsećamo, visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku Evropske unije Žozep Borelj izjavio je da održavanje bliskih veza Srbije sa Rusijom nije kompatibilno sa njenim procesom pridruživanja EU i da to šteti njenim nacionalnim interesima.
U vezi sa dijalogom Beograda i Prištine Borelj je rekao da je brza i potpuna primena svih sporazuma postignutih u dijalogu Beograda i Prištine jedini put ka normalizaciji, kao i da tenzije i međusobne provokacije moraju da se okončaju.