Brojne dosadašnje studije su pokazale da pripitomljavanje divljih životinja - poput pasa, riba, svinja, goveda, ovaca, zečeva i mačaka – dramatično smanjuje njihovu relativnu veličinu mozga. Pretpostavlja se da je razlog tome manje korišćenje moždanih vijuga kako bi osmislili načine preživljavanja.
Drugačiji slučaj kod pasa
Ipak, izgleda da to ne važi za sve kućne ljubimce. Kada su stručnjaci uporedili lobanje 159 pasmina pasa, uključujući i neke vukove, otkrili su nešto neočekivano. Dok je veličina vučjeg mozga bila 24 posto veća od mozga psa slične veličine, što se pasmina u genetskom smislu više razlikovala od vuka, to je njen mozak bio veći.
Rezultati ukazuju na to da je moderni uzgoj u proteklih 150 godina kod pasa uzrokovao skroman kognitivni razvoj. Ali kako i zašto?
„Pasmine pasa žive na različitim nivoima društvene složenosti i obavljaju složene zadatke, koji verovatno zahtevaju veći kapacitet mozga“, rekao je evolucioni biolog Niklas Kolm sa Univerziteta Stokholm u Švedskoj, prenosi „Sajens alert“.
Kolm i njegove kolege su prvo pretpostavili da su neki psi, koje su ljudi uzgajali za složenije zadatke poput čuvanja stoke ili lova, razvili relativno veće mozgove. Ali to nije bio slučaj. Umesto toga, jedini faktor koji je izgleda uticao na relativnu veličinu mozga modernih pasmina je bila njihova genetska različitost od vukova.
Hipoteza društvene inteligencije
Prethodne studije su pokazale da apsolutna veličina mozga pojedinih pasa igra ulogu u njihovom pamćenju i samokontroli, ali čini se da to nije dovoljno jak faktor uticaja na relativnu veličinu mozga njihove pasmine.
„Možda su složenije društveno okruženje, urbanizacija i prilagođavanje većem broju pravila i očekivanja uzrokovali ovu promenu, koja utiče na sve moderne pasmine“, stav je etnologa Eniko Kubinji sa Univerziteta Eotvos Lorand u Mađarskoj. To je u skladu s hipotezom društvene inteligencije, odnosno idejom da mozak može da evoluira kako bi se prilagodio složenijim društvenim okruženjima.