„Zaista, nepromišljeno uplitanje OHR-a češće stvara nego što rešava probleme, što pokazuje način na koji je izazvao i rasplamsao polemiku u vezi sa vlasništvom nad javnom imovinom. U početku je bilo opšte priznato da Ustav javnu imovinu ostavlja entitetima, što je stav koji je poslužio kao osnov za brojne zakone BiH, koji su još uvek na snazi, a koji je svojevremeno potvrdio i Ustavni sud BiH. Entitetsko vlasništvo nad javnom imovinom priznaje se čak i u izjavama koje su 2008. godine dali ili podržali uticajni strani zvaničnici“, istakla je Cvijanovićeva.
Ovo pitanje kaže, ni u jednom trenutku nije bilo sporno sve dok bivši visoki predstavnik Pedi Ešdaun, sa svojim tipičnim imperijalnim stavom, nije intervenisao i tako otvorio polemiku.
„Nakon nekoliko godina, tačnije 2012. godine, kada su strane u BiH postigle dogovor o pitanju javne imovine, tadašnji visoki predstavnik Valentin Incko ga je poništio, prosto zato što ga nije izdejstvovao OHR i zato što mu se nije sviđao“, objasnila je Cvijanovićeva, prenela je RTRS.
Neizvesnost u pogledu pitanja javne imovine koja je, kako kaže, nastala isključivo zbog mešetarenja OHR-a, sada koči saradnju i napredak u BiH, jer su se ovog pitanja uhvatili oni koji žele dalju centralizaciju BiH suprotno Ustavu.
„Ako će BiH ikada biti suverena, nezavisna, stabilna, funkcionalna i prosperitetna, onda vladavina u BiH mora da leži ne u rukama neizabranih stranaca koji donose despotske dekrete prema svojim željama i sklonostima, nego u rukama Ustava i njenih građana, u skladu sa demokratskim načelima i vladavinom prava. Mislim da je svim članovima Saveta nepobitnost navedenog očigledna, mada je možda posebno jasna mnogim zemljama čiji su predstavnici ovde prisutni i koje imaju ponosnu istoriju oslobođenja od despotske imperijalne vlasti određenih stranih sila“, istakla je Cvijanovićeva.
I članovi ovog saveta, kaže, moraju priznati da su vladavinu prava dužni da poštuju ne samo lokalni lideri u BiH, nego i oni strani zvaničnici koji godinama ignorišu ili čak aktivno podrivaju Ustav BiH usaglašen u Dejtonu, koji redovno i nonšalantno krše odredbe Bečke konvencije, kojima se zabranjuje uplitanje stranih diplomata u domaću politiku, i koji utiču na sudske predmete koji bi trebalo da se rešavaju isključivo u skladu sa Ustavom i uz stvaran pravosudni integritet.
Ona je navela da ovo ukazuje na drugu veliku pretnju po ustavni poredak u BiH.
„Nažalost, najveću izvitoperenost ustavne strukture BiH izazvala je upravo institucija koja je formirana da je štiti – Ustavni sud BiH. OHR se često žali da entiteti ne poštuju odluke Suda. Isti taj OHR licemerno je naredio da su njegove odluke nedodirljive kada je reč o postupcima pred sudovima u BiH. Zanimljivo je i da se OHR nikada ne bavi razlozima zbog kojih odluke Suda nailaze na skepticizam, a to su korumpiranost sudskog procesa zbog mešanja i uticaja samog OHR-a, uz uticaj određenih stranih sila, kao i činjenica da kontrola nad Sudom leži u rukama trojice stranih sudija“, rekla je Cvijanovićeva.
Ove strane sudije, navodi ona, za koje je predviđeno da budu u sastavu Suda samo prvih pet godina njegovog rada, ne žive u BiH, nisu studirali pravo naše zemlje, ne govore lokalne jezike, i donose nemušte odluke za koje se mnogi slažu da zvuče kao politički akti sastavljeni da se udovolji određenim stranim silama, a ne kao pravno utemeljene odluke.