Ovo za Sputnjik povodom stravične tragedije u školi u Beogradu kaže Snežana Anđelić, psihoterapeut koji radi sa adolescentima:
"Možda sada nemamo sve informacije, ali ono što u psihologiji definitivno znamo, niko se ne probudi jedno jutro i iz čista mira kao fino, savršeno dete, bez ikakvih stresova i odluči da pobije pola škole".
Anđelićeva dodaje da je zabrinjavajuće, da je u porodici deteta dozvoljeno da ono ima pristup oružju. Ako je oružje moralo da bude u kući, postavlja se pitanje kako je dete došlo do njega. I u kakvom stanju.
"Radi se o tome da ovde postoji nešto što je uslovilo ovakvo ponašanje tog deteta. A šta je to uslovilo, to je veliko pitanje".
Naša sagovornica dodaje da kod adolescenata često prepoznaje ogromne pritiske oko uspeha, da su ocene postale najvažnije na svetu. Utisak joj je i da su deca zbog tih ocena spremna na sve, ali i da su roditelji zbog ocena spremni na sve.
"Spremni su da pokušavaju da podmićuju učitelje, spremni su da se svađaju sa nastavnicima, da se svađaju sa pola sveta zato što njihovo dete nema savršeno dobru ocenu. Mi smo stalno izloženi "pritisku škole" i nekog savršenstva u njoj, kad imate adoslescenta koji nema ni psihofiičke, ni mentalne, ni bilo kakve kapacitete za podnošenje te vrste stresa. I verovatno pod velikim pritiskom, dečak je negde pukao".
Upitana koliko celokupno okruženje, ponašanje okoline i vreme u kome živimo utiče na ovakvo ponašanje, Anđelićeva kaže da stresovi, posebno za decu, postaju sve veći i veći.
"Da li su to Instagram gluposti, da ih tako nazovem, kako izgledaš, šta si obukao… I sama imam dete od 15 ogdina i umorna sam od tih komentara, stalnog pritiska, šta ti treba da budeš, da ono što jesi nije doboljno dobro. Prepoznajem da u tom uzrastu pritisak raste. U školi mora da se više priča sa decom o tome koje su prave vrednosti, što je stvarno bitno i šta je apsolutno nebino, da ih guramo u tom pravcu da počinju da žive prave vrednosti. Učenje jeste bitno, ali - kako, šta, zašto? Da li uče da bi imali sve petice, da upišu fakultet, završe, pa opet ne znaju ništa, ili uče da bi otkrivali svet oko sebe, da bi saznavali, da bi razmišljali i u tome uživali", pita Anđelićeva.
Ona dodaje da je jasno da je vrednosni sistem poremećen, ali ističe da je sada najvažnije da se pruži stručna pomoć i podrška deci iz "Ribnikara", ali i roditeljima, jer su svi zajedno preživeli ogromnu traumu.
"Za nekoga je ovo vest dana koja će brzo biti zaboravljena, ali trauma koju su oni preživeli preti da stvori ozbiljan postraumatski stresni poremećaj", upozorava ovaj psihoterapeut.
Ona dodaje da društvo ima obavezu da angažuje stručnjake za traumu, psihologe, da pomognemo deci da procesuiraju ovo traumatično, stravično iskustvo.
"Ne možemo da pustimo sve niz vodu, jer ćemo posle imati mnogo ozbiljnijih posledica. Sada moramo da se hvatamo u koštac sa problemom, čitava jedna škola je prošla kroz ozbiljno traumatsko iskustvo", apeluje.
Anđelićeva dodaje da se postavlja još jedno važno pitanje, da li mi uopšte imamo protokole šta se radi u ovakvim situacijama, kako se deci pruža adekvatna podrška, kako se prave grupe podrške, mogućnost da se trauma izbaci, kako ne bi ostavila ozbiljnije posledice…