Kada je Željku Obradoviću bilo saopšteno na konferenciji posle pobede nad Panatinaikosom da će Partizan igrati 25. januara protiv Real Madrida prvu utakmicu plej-ofa rekao je da to nije puno vremena za ekipu da se spremi, međutim sigurno mu je još nešto prošlo kroz glavu.
Taj 25. april čuven je za istoriju košarkaša Partizana, pa se nekako namestilo da se ta istorija ponovi, sa drugim imenom, u drugom takmičenju i gradu, ali istog dana. Kevin Panter utišao je Madrid i trojkom u poslednjoj sekundi srušio Real za prvu pobedu u seriji.
Kapitenski, hladno, sa toliko samopouzdanja da njegovi saigrači nisu morali ni da ga pogledaju, znali su da ta lopta prolazi kroz obruč i mrežicu. Tako je i bilo!
Favorizovani Real sa pravom je strepeo od kluba koji predvodi najveći evropski košarkaški stručnjak, a stručnjak postaje još veći kada vodi klub koji voli svim srcem.
Do kraja utakmice ostalo je 0,4 sekunde i Real nije mogao ništa, a na isti dan pre 13 godina Partizan je igrao finale regionalne lige protiv Cibone u Zagrebu i ostalo im je 0,6 sekundi da probaju da promene rezultat.
Cibona je počela da slavi, a Aleksandar Rašić dodao je loptu Dušanu Kecmanu koji je pogodio za tri i utišao Zagreb, kao što je 13 godina kasnije Kevin Panter utišao Madrid.
Sudbinska trojka Partizana se međutim nije rodila sa Kecmanom već je april obojen trojkom bio upisan u istoriju crno-belih još 1992. godine.
Bio je 16. april kada je Partizan igrao istorijsko finale Evrolige protiv Huventuda, a Aleksandar Saša Đorđević imao je loptu u rukama koja je mogla da donese titulu šampiona Evrope crno-belima.
Vreme je isticalo, semafor je počeo da odbrojava 5,4, a na tri sekunde legendarni Đorđević pogodio je trojku koja je srušila Huventud. Pored klupe je kao i u Madridu samo 31 godinu mlađi sedeo Željko Obradović.
Godinama se Obradović usavršavao kao stručnjak, ali očigledno je da su neke ideje za završnice ostale iste. Predati poverenje, usaditi samopouzdanje igraču i objasniti da dok se zvuk sirene ne čuje nije kraj.
Panter je jedan od najboljih Željkovih učenika kada je reč o ovoj lekciji jer je na isti način i uveo Partizan u Top osam, kada je protiv Monaka pogodio trojku za pobedu takođe na gostujućem terenu.
„U krvi“ su presudne trojke Partizana i kada nije Obradović na klupi. Na 0,6 sekundi do kraja utakmice Partizana i Cedevite 2020. godine crno-beli su gubili, ali je Ognjenu Jaramazu ostalo dovoljno vremena da šutne, pogodi i donese pobedu.
Navijačima Partizana verovatno bi bilo teško da izdvoje omiljenu trojku u poslednjim sekundama jer je lista jako dugačka, kao što bi i pasioniranom ljubitelju ruske književnosti bilo teško da izdvoji omiljenu knjigu Fjodora Dostojevskog, ili navijaču Novaka Đokovića njegov omiljeni Grend slem.
Svi ti potezi koji će zlatnim slovima ostati upisani u istoriju srpske košarke kada se spoje čitaju se isto: Nikada ne otpisujte Partizan!