Akcija se održava u više gradova, a poslednje okupljanje je bilo 12. marta kada je u šetnji učestvovalo više od 10.000 ljudi. Sledeća je predviđena za 23. april kada organizator i planira da počne sa prikupljanjem potpisa.
Ekonomista, docent Bugarske akademije nauka, Grigor Sarijski pozvao je sugrađane da podrže inicijativu koja može da natera vlast da donosi odluke u skladu sa interesima građana.
„Ne možemo da ostanemo po strani u toj bici (politička bitka u Bugarskoj), od ishoda zavisi da li će Bugarska biti uvučena u sukob Rusije i Ukrajine u kojem nema šta da traži, i zavisi broj grobova koje možemo, ne daj bože, da dobijemo“, naveo je on.
Pravnik Vladimir Šejtanov smatra da oružani sukob između Rusije i Ukrajine rizikuje da se pretvori u treći svetski rat.
„Kakve su bile posledice učešća Bugarske u dva svetska rata? To je nešto ka čemu se uobraženo krećemo - ka učešću u sledećem svetskom ratu. U Prvom svetskom ratu Bugarska je bila u grupi gubitnika. To je bila jedna od nacionalnih katastrofa naše zemlje. U Drugom svetskom ratu smo ponovili svoj istorijski put i ponovo bili na strani pobeđenih. One, koji imaju kratko istorijsko sećanje, podsećam da smo posle Prvog svetskog rata izgubili neke teritorije, stotine hiljada mladića, bili smo razoreni i došli smo u veoma složenu ekonomsku situaciju“, naveo je Šejtanov.
Jutjuber i publicista Martin Petrušev kaže da je Bugarska pružila Ukrajinu svaku moguću pomoć, i humanitarnu i u oružju, i pozivi da se Ukrajini i dalje pomaže mogu značiti samo direktno uključivanje u sukob.
„Očigledno je da sada nema na vidiku mogućnosti deeskalacije tog konflikta, posebno posle onoga što se desilo sa Finskom. Jasno je da je jedini naredni korak u cilju pomoći Ukrajini – slanje ljudstva, Bugara, jer sve ostalo smo već uradili. Jednom smo bili protiv Rusije u svetskom ratu, drugi put isto. Šta očekujemo? Ako se tako nastavi, čini mi se da će Bugarska nestati“, zaključio je on.