Severnokorejski podvodni aparat verovatno je napravljen na osnovu koncepta sovjetskog torpeda 65-76 „kit“ koji je bio namenjen za uništavanje protivničkih nosača aviona podvodnom nuklearnom eksplozijom. Torpedo je bio u sastavu naoružanja ruske mornarice, ali je nakon katastrofe na podmornici K-141 „Kursk“ u avgustu 2000. godine povučen iz službe.
Vojni eksperti su više puta isticali da Severna Koreja često razvija novo oružje na osnovu već postojećih modela. Ipak, uzimajući za osnovu torpedo 65-76, severnokorejski naučnici su uneli dosta izmena.
Kao prvo, ugradili su novu opremu za navigaciju i kontrolu koja omogućava da aparat izvodi komplikovane manevre i da bez greške stigne na unapred zadatu tačku. Rešili su problem preciznosti navigacije u vodi.
Drugo, motor na kerozin i vodonik peroksid očigledno je zamenjen električnim motorom sa litijumskim baterijama. Severnokorejski aparat teško da će moći da se kreće brzinom od 70 čvorova kao sovjetski „kit“, ali mu je zato znatno povećan domet. Na testiranju 25-27. marta aparat je prošao razdaljinu od oko 600 kilometara prosečnom brzinom od devet čvorova. Na kratkim distancama aparat verovatno može da razvije brzinu od 30-40 čvorova što je dovoljno za presretanje brodova na moru.
Severnokorejski aparat može biti instaliran na podmornice, okačen na trup, kao i na borbeni brod ili modifikovani trgovački brod.
Američka testiranja sa nuklearnom municijom
Nuklearna municija pretvara mini podmornicu u veoma moćno oružje. U julu 1946. u blizini grebena Bikini Amerikanci su izveli dva nuklearna testa kako bi proučili efekte nuklearne eksplozije na ratne brodove. Za namene testiranja iskorišćeno je 95 brodova koji su izašli iz upotrebe. Tokom oba testiranja korišćena je plutonijumska bomba od 23 kilotone, ista kao što je bačena na Nagasaki.
Tokom prvog testiranja vazdušnom nuklearnom eksplozijom potopljeno je pet brodova, dok je 14 brodova teško oštećeno. Tokom drugog testiranja podvodna nuklearna eksplozija potopila je 13 brodova, a trofejna nemačka teška krstarica „Princ Eugen“ je teško oštećena i potonula je pet meseci nakon testiranja. Bojni brod „Arkansas“ (BB-33) bio je udaljen 155 metara od mesta eksplozije. Nuklearna eksplozija je odbacila uvis bojni brod, pao je na nos u dno lagune i prevrnuo se. Na svim brodovima je registrovana veoma jaka radioaktivna kontaminacija.
Testiranja na grebenu Bikini pokazala su da flota može biti uništena nuklearnom eksplozijom čak i relativno male snage, posebno ako se desi u pomorskoj bazi.
Izjednačava šanse prilikom sukoba na moru
Ne treba isključiti mogućnost da komanda Oružanih snaga Severne Koreje namerava da upotrebi podvodne aparate sa nuklearnom municijom za napad na glavne vojno-pomorske baze u Japanu: Jokosuka, Sasebo, Kure, Majdzuru. Najvažnija od njih je baza Jokosuka, mesto baziranja američke sedme flote (nosač aviona, dve krstarice, sedam razarača) i japanske flote (dva nosača aviona, devet razarača i devet podmornica). Uspešan napad na bazu u Jokosuki mogao bi da uništi jezgro japanske i američke vojno-pomorske flote u regionu. Međutim, da bi aparat ušao u luku trebalo bi da probije odbranu baze: protivpodmorničke mreže, čamce, hidrofone.
Mogući su i napadi na nosače aviona na moru, što je teža opcija pošto nosače čuvaju ratni brodovi i podmornica. Međutim, ako je severnokorejski aparat veoma tih i ukoliko bi ranije ušao u područje gde će stići nosač aviona šanse za uspešan napad bi se značajno povećale. Da li bi novi severnokorejski aparat bio u stanju da to uradi ili ne – nije poznato, pošto Severna Koreja nije dala detaljnije informacije o aparatu.
U svakom slučaju, ovo novo oružje ozbiljno menja odnos snaga u regionu. Za Ratnu mornaricu Severne Koreje izjednačava šanse prilikom sukoba na moru sa američkom i japanskom flotom, a u povoljnim uslovima može čak doneti i pobedu.