Niz na Tviteru Eliota Higinsa, osnivača „Belingcata“, koji prikazuje kako Trampa napadaju policajci pa pokušava da pobegne i potom bira zatvorski kombinezon, pregledan je više od tri miliona puta, piše „Wired“.
Kako prepoznati lažnu sliku?
Postavlja se pitanje kako korisnici Tvitera mogu da otkriju da li je fotografija lažna?
„Nakon što smo stvorili mnogo fotografija za ovaj niz, očigledno je bilo da je najčešći fokus na prvi opisani objekt - u ovom slučaju članove porodice Tramp - a to često ima dosta nedostataka“, rekao je Higins.
Ako se pogleda izvan žarišne tačke slike, da li se čini da je ostatak fotografije naknadno kreiran?
Iako najnovije verzije alata veštačke inteligencije, kao što su Midjourney (verzija 5 koja je korišćena za pomenuti niz) i Stable Diffusion, ostvaruju značajan napredak, greške u manjim detaljima ostaju česta karakteristika lažnih fotografija.
Kako umetnost veštačke inteligencije postaje sve popularnija, mnogi umetnici ističu da se algoritmi još bore za replikovanje ljudskog tela na dosledan, prirodan način.
Gledajući fotografije Trampa s Tvitera, lice izgleda prilično uverljivo u mnogim objavama, kao i ruke, ali njegovo telo može da izgleda zgrčeno ili stopljeno s policajcem u blizini. Iako je sada očigledno, moguće je da bi algoritam uz više usavršavanja mogao da izbegne da delovi tela izgledaju neobično.
Higins takođe ukazuje na neuredan tekst kao način razlikovanja lažnih od pravih fotografija. Na primer, policija nosi značke, kape i druge oznake za koje se na prvi pogled čini da imaju slova na lažnim fotografijama policajaca koji navodno hapse Trampa. Kad se bolje pogleda, reči su besmislene.
Još jedan način na koji se ponekad može prepoznati da je fotografiju generisala veštačkainteligencija jeste preteran izraz lica.
„Primetio sam da Midjourney ima tendenciju da prikaže izraze lice na preteran način, s naborima na koži od osmeha koji su vrlo izraženi“, rekao je Higins, prenosi „Indeks“.
Bolni izraz lica Melanije Tramp više liči na rekonstrukciju čuvene slike „Krik“ Edvarda Munka ili na kadar iz nekog neobjavljenog horor filma nego na snimak ljudskog fotografa.
Koliko su naše fotografije bezbedne na internetu?
Treba imati na umu da svetski lideri, slavne ličnosti ili uticajne osobe na društvenim mrežama, bilo ko s velikom količinom fotografija koje kruže onlajn, mogu da deluju uverljivije na tzv. dipfejk fotografijama nego manje poznati ljudi na fotografijama koje je generisala veštačka inteligencija.
„Jasno je da, što je osoba poznatija, veštačka inteligencije mora više da nauči“, rekao je Higins. „Dakle, vrlo poznati ljudi su prikazani izuzetno dobro, dok su manje poznati ljudi obično pomalo „klimavi“.“
Posle ovoga, postavlja se pitanje koliko su naše fotografije uopšte bezbedne na internetu s obzirom da veštačka inteligencija može da ih preuzme i ko zna šta učini sa njima.
Kakva će biti politika Tvitera i drugih društvenih medija o fotografijama koje generiše veštačka inteligencija ostaje da se vidi.