„Si Đinping se tokom svoje posete Rusiji teži da ojača podršku Moskvi po tom pitanju kako bi se suprotstavio pritiscima Vašingtona“, navodi autor članka.
List ističe da je Kina, za razliku od evropskih zemalja i Sjedinjenih Američkih Država, koje su uvele sankcije protiv Rusije nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, povećala obim bilateralne trgovine u 2022. godini za oko 30 odsto do 190,3 milijardi dolara.
„Kina je kritikovala i nalog koji je izdao Međuarodni sud u Hagu za hapšenje predsednika Rusije. Istog dana Peking je još jednom izneo svoj čvrst stav prema Vašingtonu, objavivši izveštaj Ministarstva inostranih poslova o demokratiji u SAD“, piše list.
Najvećim kineskim ostrvom Tajvanom upravlja njegova administracija od 1949. godine. Zvanični Peking smatra da je ostrvo kineska provincija.
Tenzije u odnosima između Vašingtona i Pekinga su postale izraženije nakon posete predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu početkom avgusta 2022. godine. Ubrzo nakon dolaska Pelosi u Tajpej, kineska vojska je počela vazdušne i pomorske vojne vežbe u blizini Tajvana i probna lansiranja konvencionalnih projektila u moru istočno od tog ostrva.
Si Đinping je doputovao u Moskvu 20. marta. Lideri Kine i Rusije su se sastali u Kremlju na neformalnim pregovorima u ličnom formatu, sastanak je trajao četiri i po sata, a zatim su nastavili dijalog tokom večere.