„Kada su počeli da nas tuku, pretresali su kola i pitali su odakle smo šta radimo. Dok smo objasnili da smo iz tog sela i pokazali ličnu kartu da živimo u Jošanici oni su nas pustili posle toga. Bilo je sedam-osam pripadnika policije, dok su nas tukli ležali smo na zemlji a puške su nam bile uperene u glavu. Najviše me bole glava i oko. Do jutros nisam video,zamaglilo mi se, i kolena me bole, valjda kada su me vukli i bacali po zemlji. Uplašen sam, ko ne bi imao strah“, dodao je on.
„Oko 19:30 video sam da su se iza nas pojavila svetla - plava bez rotacije. Džip me pretiče i preprečili su mi vozilo. Nisam stigao skroz da stanem, izašli su ,repetirali puške, počeli su da lupaju vozilo… „Izlazite napolje!“…Ja sam stao, iskreno, ne znam šta me je snašlo. Oni su me izvukli napolje nisam stigao ni da zakoračim iz vozila, bacili su me na zemlju i onda je krenulo šutiranje, udaranje, pesnicama u glavu, ja sam se sagnuo. Počeli su da me šutiraju u grudni koš i rebra. U tom periodu čujem jauke drugara, njega su udarali mislim čizmom u glavu. To je trajalo pet do sedam minuta. Nisam mogao da se pomerim. Nisu nas pitali ništa, počeli su da nas nazivaju švercerima, kriminalcima, kontrabanditima, a puška je konstantno bila uperena u mene“, Đ.M, vidno preplašen.