SVET

Americi neće proći obuzdavanje Kine, Tajvan crvena linija koja se ne sme preći

Peking je Americi bez uvijanja poslao više važnih i oštrih poruka, a pre svega da je Tajvan crvena linija koja se ne sme preći, a da, ukoliko se to desi, Kina neće sedeti skrštenih ruku ocenjuju ruski eksperti povodom poslednjih izjava predsednika Kine Si Đinpinga i šefa kineske diplomatije Ćin Ganga.
Sputnik
Kineski predsednik je u retkoj direktnoj kritici Vašingtona, upozorio da se Sjedinjene Države bave sveobuhvatnim obuzdavanjim Kine što je ozbiljan izazov za Peking, dok je šef diplomatije Ćin Gang poslao više jasnih, važnih i oštrih poruka Amerikancima.

Kina neće sedeti skrštenih ruku

Kako kaže za Sputnjik direktor Instituta azijskih i afričkih zemalja na Moskovskom državnom univerzitetu Aleksej Maslov, ministar spoljnih poslova Kine Ćin Gang je tokom konferencije skrenuo pažnju na nekoliko važnih tačaka.
„Gang je izjavio da Kina ne isporučuje i ne planira da isporučuje oružje nijednoj od strana u sukobu. Ovo je bio odgovor na optužbe usmerene Pekingu da će direktno ili indirektno isporučiti oružje Rusiji. Druga bitna stvar je da je ceo njegov govor bio, naravno, usmeren protiv politike Sjedinjenih Država. Ministar je kritikovao strategiju Vašingtona. Pored toga, okrivio je Sjedinjene Države da upravo one koče svetski razvoj“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Osim toga, prema rečima stručnjaka, ministar je naglasio da odnosi Rusije i Kine ne predstavljaju pretnju ni po koga, uključujući i Sjedinjene Države.
„Činjenica je da je ovo standardna američka teza. Amerikanci smatraju da je odnos Kine i Rusije usmeren ka stvaranju nekakvih vojnih blokova. O ovome se u Vašingtonu često govori. Ali, Peking i Moskva ne prave nikakve vojne blokove. I ne predstavljaju pretnju po druge zemlje. Sjedinjene Države se u ovom slučaju ne plaše samo Kine. Oni se boje jer je sa Kinom u prijateljskim odnosima Rusija – zemlja sa velikim vojnim potencijalom“, konstatuje naš sagovornik.
Prema mišljenju eksperta, Kina se uvek trudila da sva pitanja i probleme reši mirnim putem i pregovorima. Međutim, ministar je izjavom da je Tajvan temeljno pitanje za kinesko-američke odnose i “crvena linija koja se ne sme preći”, jasno naglasio da Kina neće sedeti skrštenih ruku.
„Peking za sada na sve moguće načina nagoveštava da ne želi da započne bilo kakvu operaciju. Međutim, zbog Tajvana, Kina je spremna da upotrebi i vojnu silu ako treba u rešavanju ovog pitanja. Naravno, ako na to bude prinuđena“, naglašava stručnjak.

Peking neće biti sledbenik supersile

Kako kaže Vang Džima, direktor Instituta za globalizaciju i modernizaciju Kine na univerzitetu za međunarodno poslovanje i ekonomiju, tokom konferencije, kineski ministar je primetio i da Sjedinjene Države žele da se Kina ne odupire napadima i uvredama.
„U stvari, SAD pokušavaju da obuzdaju Kinu u svakom pogledu. Od „trgovinskog rata“ koji je pokrenuo bivši američki predsednik Donald Tramp do „tehnološkog rata“. Sve će uraditi da bi obuzdali razvoj Pekinga. Međutim, ovo se ne sme dozvoliti. Sada smo već došli do toga da Vašington ne poštuje teritorijalni i suvereni integritet Kine“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Međutim, prema rečima Maslova, kineski ministar je stavio do znanja da Kina neće biti sledbenik nikakve supersile koja svima nameće svoju politiku.
„Ovo govori o tome da će Kina voditi sopstvenu nezavisnu politiku. Dakle, ministar nije rekao nikakve suštinski nove stvare koje se razlikuju od stare političke doktrine Kine. Ali, s druge strane, prvi put je izdvojio sve glavne teze. Međutim, Sjedinjene Američke Države ova njegova izjava nije uplašila.Vašington ipak neće promeniti sprovođenje svoje politike“, objašnjava sagovornik.
Sa ovom ocenom slaže se i Leonid Krutakov, politikolog i vanredni profesor na Finansijskom univerzitetu pri Vladi Ruske Federacije. Prema njegovim rečima, zbližavanje Rusije i Kine za Amerikance predstavlja direktnu pretnju.

Šta je poručio kineski ministar

Kineski ministar spoljnih poslova Ćin Gang konstatovao je na prvoj konferenciji za novinare na marginama sednice Nacionalnog narodnog kongresa u Pekingu, da Sad pozivaju sve zemlje da poštuju neka pravila a same se bave nepoštenom konkurencijom. „Zamislite dvojicu sportista koji se takmiče na trci na Olimpijadi, ali jedan sportista umesto da se koncentirše na to da da sve od sebe, neprestano pokušava da podmetne nogu drugom“, rekao je Ćin Gang.
Ako SAD ne prikoče, upozorio je, i nastave da idu pogrešnim putem nikakve ograde neće moći da spreče da voz iskoči iz koloseka i prevrne se i to će dovesti do konfrontacije i sukoba. Kako je rekao, Vašington primenjuje dvostruke aršine po pitanju suvereninteta i teritorijalnog integriteta.
„Kineski narod ima pravo da pita: zašto SAD govore o poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta u vezi sa ukrajinskm pitanjem a ne poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Kine u vezi sa tajvainskim pitanjem“, rekao je Ćin Gang.
SAD takođe, dodao je, pozivaju Kinu da ne isporučuje oružje Rusiji a same ne prestaju da naoružavaju Tajvan iako je to u suprotnosti sa ranije potpisanim dokumentima.
Ćing Gang je rekao i da Kina nije strana u sukobu u Ukrajini i da ova zemlja ne isporučuje oružje ni Moskvi ni Kijevu.
“Mi ne isporučujemo oružje nijednoj od strana u sukobu. Koji je razlog svaljivanja krivice na Kinu, pa čak i uvođenje sankcija i pretnji? To nikada nećemo prihvatiti”, izjavio je Ćing Gang.
Ministar je napomenuo i da su odnosi Rusije i Kine garancija globalnog strateškog balansa i stabilnosti.
Prema njegovim rečima, pod rukovodstvom predsednika Kine Si Đinpinga i predsednika Rusije Vladimira Putina odnosi Pekinga i Moskve nastavljaju da se razvijaju.
„Lideri naših zemalja održavaju tesne kontakte. Komunikacija lidera dve države je kompas rusko-kineskih odnosa. Pod njihovim strateškim rukovodstvom naši odnosi sveobuhvatnog strateškog partnerstva i saradnje, koji ulaze u novu eru, nastavljaju da se uzdižu na nove visine“, istakao je Ćin Gang.
SVET
„Amerika želi da zauzda Kinu“: Si Đinping direktno kritikovao Vašington
RUSIJA
Dvostruki standardi: Zašto Amerika može isporučivati oružje Tajvanu, a Kina ne može Rusiji?
Komentar