Ovako za Sputnjik govori austrijski publicista Hanes Hofbauer, autor knjige „Slika neprijatelja - Rusija, istorija jedne demonizacije“.
Njegova knjiga, objavljena 2014. na nemačkom, u Srbiji se prvi put pojavila 2017, da bi ovih dana doživela drugo izdanje i čini se da je danas aktuelnija nego ranije.
Prema Hofbauerovim rečima, slika Rusije kao neprijatelja sa primesama rasizma i kulture poništavanja preovlađuje u svim zapadnim medijima.
„Proruske stavove ili ruske medije ne možete da vidite nigde jer su u našim državama cenzurisani. U Zapadnoj Evropi, ruske medije možete da pratite jedino u Švajcarskoj. Tako da se ljudi hrane rasističkim antiruskim informacijama i to transformiše otvorena društva u društva koja su protiv određenih institucija ili ljudi, kao što su Kremlj ili Putin, ali takođe i protiv Rusa“, objašnjava on.
Zapad može da podnese samo slabu Rusiju
Bilo je i vremena kada je slika Rusije na Zapadu bila pozitivna. Ali samo onda kada je Rusija bila od pomoći Zapadu, kao kada je Petar Veliki otvorio drugi front protiv Osmanlija u Evropi ili, kao u slučaju devedesetih prošlog veka, kada Rusija prihvata zapadni kapital koji izvlači velike profite iz nje.
Ukoliko Rusija jača, pozitivna slika menja se u sliku neprijatelja. Kako je Rusija posle 2000. godine jačala, tako je postajala sve veći trn u oku zapadnim poslovnim krugovima, političarima i medijima. Još 2009. Zbignjev Bžežinski je rekao da je prošlo vreme „mekih odnosa“ sa Rusijom, podseća Hofbauer.
Zato Zapad apriori odbija svaku rusku ideju o integracijama, jer, kako kaže Hofbauer, integrativni procesi koje je predlagala Rusija, istovremeno su bili i procesi njene konsolidacije, a na Zapadu su viđeni kao neprijateljski zato što jačaju Rusiju politički i ekonomski.
„Nijednu inicijativu za integraciju koja ne podrazumeva transatlantske integracije predvođene Amerikom Zapad ne posmatra sa naklonošću. Ne želi ih i to je i doktrina NATO-a. To se vidi iz izjava koje daju šefovi diplomatija Nemačke ili Amerike svakog meseca. Rekao bih da Francuzi nisu tome toliko naklonjeni, ali to je drugo pitanje“, objašnjava naš sagovornik.
Kraj „američkog veka“
Povod za Hofbauerovu posetu Beogradu, pored promocije drugog izdanja knjige bilo je i predavanje koje je održao studentima
Fakulteta političkih nauka. Tu je Hofbauer govorio o kraju jednog istorijskog perioda, poznatog kao „američki vek“.
Prema njegovim rečima, približavanje Rusije i Kine, čak i po cenu da Moskva bude mlađi ekonomski partner Pekinga, najavljuje novu geopolitičku fazu – kraj „američkog veka“, koji će pratiti ili multipolarni svet ili kineska hegemonija.
„O kraju „američkog veka“ već dugo se diskutuje u krugovima istoričara i ekonomskih istoričara, politikologa i geopolitičara, kao i stručnjaka za međunarodne odnose. Ali, ovaj put mislim da se to zaista dešava. I to se dešava stoga što je glavni ishod zapadne izolacije Rusije to što se on nije odrazio na ostatak sveta. I to u geopolitičkom smislu daje pravac koji nazivam antizapdnim, dedolarizacijom ili devesternizacijom“, kaže Hofbauer za Sputnjik.
Dok je Rusija ostala izolovana samo u okvirima transatlantskog sveta (članica NATO-a, EU, Australije, Kanade, Norveške i Novog Zelanda), dotle evroazijski kontinent izrasta u novu snagu, prema mišljenju našeg sagovornika, pod liderstvom Kine.
Hofbauer priznaje da bi više voleo da vidi multipolarni svet umesto sveta sa jednom silom kao dominantnom, ali, kako kaže, nije siguran kako će se proces rastakanja „američkog veka“ odvijati u budućnosti.
U procesima preoblikovanja sveta, prema Hofbauerovom mišljenju, posebno mesto zauzima Dedolarizacija.
„Imate slučaj Saudijske Arabije, veoma bliske američke saveznice, koja sada trguje naftom u kineskim juanima. Imate Kinu koja sa Rusijom trguje u rubljama, a tako rade i Malezija i drugi. Dedolarizacija je u osnovi posledica ratova koje Amerika vodila protiv Iraka i Libije. Sadam Husein i Moamer el Gadafi su, svaki u svoje vreme, bili privrženi ideji dedolarizacije ekonomije, a to se nije dogodilo zbog američke vojne moći. Sada ne vidim način da se pokušaji dedolarizacije završe na način sličan kako su se završili u slučaju Iraka i Libije. Tako da možemo da govorimo o dedolarizaciji i devesternizaciji u celom svetu“, smatra on.
EU je puna kontradikcija
Bez obzira na sve što se danas događa u odnosima Rusije i EU, na duži rok one jedna bez druge ne mogu, smatra Hofbauer.
„Ako se svet kreće ka multipolarizmu, postoji mogućnost da se izgrade novi odnosi, pošto su stari propali. Tako da se čini da bi bilo dobro da se krećemo, ne prema „kineskom veku“, već prema multipolarnom svetu, kao krajnjem ishodu ove duboke krize“, ističe on.
Sa druge strane, Evropa mora da pronađe novi put, o čemu se, kako smatra, ne diskutuje dovoljno.
„Dogodio se raskid sa Velikom Britanijom, bilo je mnogo nesporazuma, a takođe i neprijateljstava između država kao što su Poljska i Mađarska sa Briselom. Mađarskoj je uskraćeno 22 milijarde evra sredstava na koje ima pravo zbog toga što Budimpešta ne prihvata da joj „evropski kod“ bude važniji od „mađarskog koda“. Kontradikcije unutar EU su veoma duboke. U stvari, smatram da EU vapije za novom sveobuhvatnom reformom“, kategoričan je Hofbauer.
Situacija u EU može da se opiše, ali ne i da se iz opisa do kraja predvidi kako će se procesi odvijati u budućnosti, zaključuje Hofbauer.