U najznačajnijem nacionalnom zdanju knjiga, na svečanosti u Narodnoj biblioteci, pored upravnika, govorila je i ministarka kulture Maja Gojković. Ona je istakla značaj uloge NBS i njenih mnogobrojnih aktivnosti, u prvom redu onih na planu digitalizacije.
Ministarka kulture Maja Gojković i upravnik Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo
© Foto : Večernje novosti/Nikola Skenderija
Uručena nagrada „Janko Šafarik“
Akademik i pisac Dušan Kovačević prisutnima je, umesto govora, pričitao priču iz rukopisa čiji su junaci pisci, knjige, biblioteke...
Na svečanosti u NBS uručena je nacionalna nagrada „Janko Šafarik“ za doprinos razvoju bibliotečko-informativne delatnosti. Ovo prestižno priznanje pripalo je Ivani Nikolić, načelnici Odeljenja selektivne nabavke u NBS.
Nagrada „Janko Šafarik“ za doprinos razvoju bibliotečko-informativne delatnosti Ivani Nikolić, načelnici Odeljenja selektivne nabavke u NBS
© Foto : Večernje novosti/Nikola Skenderija
Obeležavanju 191. godine rada jedne od najznačajnijih srpskih institucija kulture prisustvovali su i predsednik SANU Vladimir Kostić, savetnik za kulturu predsednika Srbije Dejan Savić, pisci i pesnici, čelni ljudi uglednih izdavačkih kuća, predstavnici biblioteka iz unutrašnjosti, kao i inostrani gosti.
Podsetivši na sve što je do sada biblioteka učinila, Pištalo je posebno istakao osnivanje Međunarodnog centra knjige koji se bavi promocijom srpske literature u svetu.
Obeležen Dan Narodne biblioteke Srbije
© Foto : Večernje novosti/Nikola Skenderija
Obnoviti baštinu na Kosančićevom vencu
Kao jedan od najvažnijih ciljeva upravnik je naveo izgradnju depoa, ali i jačanje veza sa sličnim nacionalnim ustanovama u inostranstvu, poput Nacionalne biblioteke Izraela sa kojima je započeta izrada digitalizovanih kopija publikacija koje se odnose na jevrejsku periodiku objavljenu u Srbiji. Upravnik je otkrio i da je sve spremno za potpisivanje protokola o saradnji sa Kineskim kulturnim centrom kao i sa Akademijom Galileana, a na krajuje sve prisutne podsetio na uverenje da tradicija znači prenošenje plamena, a ne obožavanje pepela:
„Za nas spaljena biblioteka na Kosančićevom vencu nije pepeo. Kad god pomenem da će biblioteka na Kosančićevom vencu, posle 80 godina, ponovo izgraditi u istom obliku, kao Memorijalni centar, oči Beograđana zasijaju. Nikad nisam sreo nikoga, pisca, novinara, akademika, bibliotekara ko je ravnodušan prema obnovi naše baštine na mestu najvećeg kulturcida u Drugom svetskom ratu“.