Iza Branke su ostala brda besmrtnosti

Ovako se od velike glumice danas u Jugoslovenskom dramskom pozorištu oprostila njena koleginica Jelisaveta Seka Sablić.

„Bila je komičarka i kao takva posebno omiljena kod publike. Ona je svoj dar posvetila onima koji su patili, kojima je život dodelio loše karte – deci, starcima, bolesnima, napuštenima. Odlazila je kod njih. Ona ih je zasmejavala i na momenat su zaboravljali na svoju patnju“, istakla je Seka Sablić na komemoraciji povodom smrti Branke Veselinović (1918-2023), poslednjeg člana prvog ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Glumac Irfan Mensur evocirao je uspomene na druženje sa Brankom i Mlađom Veselinović:

„Bio sam kod njih nekoliko puta. Šustikle, hekleraj, igle za pletenje, dugmići, vunica. Kao da si ušao u neku bajku, mali priručni pozorišni muzej. Nagrade, plakete, zahvalnice, slike sa scene i van scene. Mlađa nudi nešto oštro, Branka crno vino, a oboje u glas kafu“.

Ispričao je Mensur anegdote o Branki i Mlađi, ali se prisetio i svog razgovora sa Milanom Lanetom Gutovićem sa ciljem da prisutni iz JDP-a odu sa osmehom i lepim sećanjem na Branku Veselinović:

„Duša mi ište pozorište“, izgovorila je Branka na proslavi svog stotog rođendana u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, vesela i nasmejana okružena svojim kolegama i prijateljima.

„Kada je napunila 101.pa 102, 103. godinu,počeli smo da verujemo da smrt nikada neće doći po nju, jer ona je imala neverovatan štit protiv toga. To je bila njena nepresušna energija, ogromna ljubav prema životu i ljudima, humanitarni rad, marljivost. Branka nikada nije govorila o prošlosti kao što obično govore stari ljudi. Ona je uvek živela u sadašnjosti, okrenuta mladima. U njenom tako dugom životu sadašnjosti su bile različite i ona je kroz sve njih plivala uspešno i snalažljivo. Bila je vesela, vesela i vesela i odgovaralo joj je prezime Veselinović“, istakla je glumica Svetlana Ceca Bojković.

Glumac Nebojša Dugalić je primetio da je Branka Veselinović bila jedna od onih ljudi zbog kojih osećate ponos što ste njihovi savremenici i što ste imali sreću da ih sretnete, čujete, vidite i osetite taj redak intenzitet života:

„Sresti Branku Veselinović ili je čuti ili videti za mene je uvek značilo postideti se svake svoje mrzovolje, malodušnosti, nezadovoljstva, bilo čega lošeg u sebi. Kad god bih pomislio na Branku, pomislio bih da je življa od svih nas zajedno. U jednom intervjuu je ispričala o svom druženju sa Desankom Maksimović. Desanka je napisala pesmu, izdiktirala joj je i ona je za dva dana naučila. Rekla je Desanki da će govoriti tu pesmu na nekoj promocijikoju su imale zajedno. Desanka je pitala pa zar ćeš da govoriš napamet, samo što sam je napisala. Na to je Branka rekla - Pa naravno napamet, ti si napisala pesmu kako ja da je ne naučim? I posle toga dodala - Kako sad ona mene da ne voli? Branku je bilo zaista nemoguće ne voleti. Ostavila je brda i brda besmrtnosti iza sebe“.

Glumac Gordan Kičić se u svojoj besedi nazvanoj „Branka Veselinović – čudo prirode“ prisetio 2002. godine i rada na predstavi „Skup“ u režiji Jagoša Markovića.

„Branka je u tom trenutku imala 85 godina. Igrali smo do 2007. i tada je imala 91 godinu. Odigrali smo 102 predstave. Na prvu probu je došla najsrećnija na svetu. Ništa joj nije bilo teško. Nije joj bilo teško da se presvlači u muškarca, ni da stavlja periku, brkove, bradu, da sedi 45 minuta ispod scenografije dok ne dođe njen red, ni da bude otac Radetu Markovići ni da dobije aplauz za svaku svoju pojavu. Predstava je doživela uspeh i počeli smo da putujemo po Srbiji i regionu. Takođe joj nije bilo teško da ide sa nama po autobusima, avionima, hotelima i zapravo joj ništa nije bilo teško zato što je ona obožavala život, radovala mu se. Volela je ljude i iskreno im se radovala. Svaki put nam je na predstavi govorila-Deco moja, vi meni produžavate život“.

Reditelj Jagoš Marković zahvalio je Branki Veselinović za sve:

Marković je podsetio na citat iz drame „Putujuće pozorište Šopalović“ Ljubomira Simovića: „Kroz puste zemlje ispunjene plačom idemo u bitke sa drvenim mačem. Deci koja cvile, majkama što plaču, doneću slobodu na drvenom maču.

„Vi ste davali slobodu zaista i dali nam primer koji se ne da zaboraviti. Hvala vam za sve“, oprostio se Jagoš Marković od legende srpskog glumišta.

Komemoracija je završena pesmom Branke Veselinović naslovnjena „Brankina poruka svima“ koju je uputila sa velikog platna:

Branka Veselinović sahranjena je danas u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.