Međutim, to ne vredi za novootkrivenu patuljastu galaksiju udaljenu od Sunčevog sistema 94 miliona svetlosnih godina - FAST J0139+4328 naime ne emituje nikakvu vidljivu svetlost. Radi se o takozvanoj tamnoj galaksiji koja je skoro u potpunosti, osim malog broja zvezda, sastavljena od tamne materije.
„Otkrili smo dokaze koji ukazuju da je FAST J0139+4328 izolovana tamna patuljasta galaksija. Ovo je prvi put da je takva galaksija otkrivena u obližnjem svemiru“, navode astronomi iz Kineske akademije nauka.
Misterija tamne materije
Tamna materija je naziv za materiju u svemiru koja ne emituje niti reflektuje elektromagnetno zračenje, zbog čega ne može da se vidi. Ona je za sada najbolje objašnjenje za problem nedostatka vidljive gravitacione sile potrebne da se galaksije održe na okupu.
Naime, nema dovoljno vidljive materije za masu koja je potrebna za vezivanje zvezda u galaksiju ili galaksija u galaktičke skupove. Kada ne bi postojalo tamne materije, galaksije bi se ponašale drugačije ili se uopšte ne bi formirale. Verovatno bi se raspršile da ih gravitacijom ne bi „lepio“ neki nevidljivi faktor.
Tamna materija je zapravo dobro osmišljen naziv za nešto što je nama skoro pa nedokučivo. O njoj se ne zna puno. Izgleda da ne emituje zračenje koje može da se detektuje trenutnom tehnologijom i da ne stupa u interakciju s normalnom materijom ni na koji drugi način osim putem gravitacije.
Međutim, i teorija tamne materije ima svojih nedostataka. Jedan od problema je neslaganje između simulacija distribucije tamne materije u svemiru i broja patuljastih galaksija koje kruže oko onih većih. U svemiru je mnogo manje patuljastih galaksija nego što to predviđaju simulacije.
Potraga za tamnom galaksijom
Istina, moguće je da neke od njih ne mogu da se detektuju jer se uglavnom sastoje od gasai tamne materije. Kada bismo u svemiru pronašli dovoljan broj takvih galaksija, bio bi rešen glavni problem oko postojanja tamne materije (osim onoga da je ne možemo videti i da ne znamo o čemu se zapravo radi).
Idealan kandidat za takve tamne galaksije bi bio izolovan, odnosno lebdeo sam u svemiru, kako ga ne bismo mogli zameniti za neki drugi objekt. Stoga su kineski naučnici krenuli u potragu za takvom strukturom; što nije bio lak zadatak s obzirom na to da je praktično nevidljiva.
Pomoću teleskopa FAST (Five-hundred-meter Aperture Spherical radio Telescope) su u međugalaktičkom prostoru tražili radio-emisije velikih oblaka neutralnog atomskog vodonika (HI) koje su u skladu s karakteristikama galaksije. I uspeli su. Na udaljenosti od 94 miliona svetlosnih godina uočili su radio-talase oblaka HI koji su bili u skladu sa izgledom rotirajuće galaksije.
Pritom nisu uočili nikakvu vidljivu svetlost. Naknadna posmatranja u infracrvenom i ultraljubičastom zračenju otkrila su slabašne mrlje ponekih zvezda. Prilikom analize podataka astronomi su izračunali da galaksija ima gornju granicu od 690.000 zvezda solarne mase i HI od 83 miliona solarnih masa. Ukupna barionska masa galaksije iznosila je oko 110 miliona solarnih masa.
Čeka se dodatna provera
Ali, to je samo mali delić totalne mase FAST J0139+4328. Naučnici su izračunali brzinu rotacije ove galaksije i ustanovili da njena ukupna masa iznosi 5,1 milijardu solarnih. To bi značilo da tamna materija sačinjava 98 odsto galaksije.
Naravno, sada ovo otkriće treba da potvrdi nezavisni tim stručnjaka da bi se sa sigurnošću pokazalo da se radi o tamnoj galaksiji. Naime, 2016. godine naučnici su ustanovili da se galaksija Dragonfly 44 sastoji od 99,99 odsto tamne materije. Ali, četiri godine kasnije, nakon detaljnije obrade podataka, utvrđeno je da se u njoj nalazi mnogo manji udeo tamne materije, preneo je „Indeks“.
Istraživanje „Discovery of an isolated dark dwarf galaxy in the nearby universe“uskoro će biti objavljeno u časopisu „The Astrophysical Journal Letters“.