Urugvaj je do sada organizovao prvi Mundijal 1930. godine, Čile je bio domaćin 1962. godine , dok je Argentina 1978. godine bila domaćin Mundijala koji je na kraju osvojila.
Svetsko prvenstvo 2030. igraće se na 100-godišnjicu od prvog koje je održano u Montevideu, a mnogi ljubitelji fudbala bi voleli da finale bude održano simbolično na čuvenom stadionu „Sentenario“.
Tome u prilog ide teorija u vezi sa stadionom napravljenim od kontejnera koji je korišćen na Svetskom prvenstvu u Kataru, a potom je rasklopljen i prebačen upravo u Urugvaj.
Međutim, Južnoamerikanci nisu jedini koji su konkurisali za dobijanje organizacije Mundijala 2030.
Do sada su zvanično potvrđene još dve kandiature i to Maroka (samostalno), kome bi mogle naknadno da se pridruže Tunis i Alžir, kao i Španije, Portugalije i Ukrajine.
Interesovanje za organizaciju Svetskog prvenstva 2030. pokazuju još neke zemlje sveta od Azije, preko Afrike do Južne Amerike (čak i Australija), a najzanimljivija ponuda koja je u pripremi je ona koja bi obuhvatila Mundijal na dva kontinenta, a koju spremaju Saudijska Arabija, Egipat i Grčka.
Prema nekim informacijama, saudijsko rukovodstvo je spremno čak i da finansira izgradnju potpuno novih stadiona u Grčkoj i Egiptu u zamenu za saradnju i zajedničku organizaciju Mundijala.
Podsetimo, pre nekoliko godina i naša zemlja je važila kao kandidat za organizaciju Svetskog prvenstva 2030.
Bugarski premijer Bojko Borisov i grčki Aleksis Cipras predložili su na sastanku 2. novembra 2018. zajedničku kandidaturu Grčke, Bugarske, Rumunije i Srbije, ali se od te ideje odustalo jer se Grčka kasnije odlučila za Egipat i Saudijsku Arabiju.
Zajedničku kandidaturu balkanskih zemalja planirala je takozvana „Krajova grupa“, organizacija koju čine četiri države (Srbija, Rumunija, Bugarska i Grčka), koja se bavi unapređenjem ekonomske i energetske saradnje, a po ugledu na Višegradsku grupu (Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska).
Domaćin Svetskog prvenstva 2030. biće određen na 74. Kongresu FIFA sledeće godine.