Kako je izjavio turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, Ankara od Vašingtona nije dobila ni borbene avione, ni novac za već plaćene.
„Bilo je ljudi koji su nam čak pretili zbog kupovine ruskog raketnog sistema S-400, a da ništa nisu ponudili zauzvrat. Sada pregovaramo o nabavci F-16, ali oni odbijaju da ih isporuče. Obećali su nam i avione F-35, međutim, nisu održali reč. Iako smo ih platili oko 1,4 milijarde dolara. Mi uvek držimo reč i očekujemo to i od naših partnera“, izjavio je turskilider.
Vašington kažnjava Ankaru
Kako kaže za Sputnjik ruski politikolog Vladimir Šapovalov, ponašanje Turske izaziva izuzetno negativnu reakciju kod Sjedinjenih Američkih Država.
„Turska ima posebnu poziciju. Ova država se nije pridružila sankcionoj politici, nego ulaže napore da normalizuje odnose sa Rusijom. Međutim, Sjedinjene Države smatraju NATO svojom sferom uticaja, a na članice gledaju kao na potčinjene. I Ankara se ovde očigledno ne uklapa, jer u stvari vodi samostalniju politiku od svih drugih članica Alijanse“, objašnjava naš sagovornik.
Na pitanje zbog čega Sjedinjenje Američke Države nisu isporučile Turskoj borbene avione, Šapovalov objašnjava da Vašington na ovaj način kažnjava Ankaru.
„Ovde igra ulogu i isporuka ruskih raketnih sistema S-400 Turskoj. Od tog trenutka su počele tenzije u oblasti naoružanja između Sjedinjenih Država i Turske. Vašington smatra da su njegovi saveznici dužni da kupuju isključivo američko oružje i donose prihod američkom vojno-industrijskom kompleksu. I ovaj potez Turske Amerikanci smatraju maltene kriminalnim činom.
Osim toga, Sjedinjene Države trenutno posebno nervira čvrst stav Ankare o proširenju NATO-a i ulasku Švedske i Finske u Alijansu. I odbijanje isporuke već plaćenih aviona je način demonstriranja njihovog negativnog stava prema Turskoj i pokušaj vršenja pritiska na ovu državu“, konstatuje stručnjak.
Da Vašington kažnjava Ankaru slaže se i ruski stručnjak za Bliski istok Sergej Balmasov.
„Amerikanci su imali želju da kazne Erdogana zbog njegove samovolje. Turska je po snazi oružanih snaga nadmašila čak i Nemačku. A Erdogan želi još. Osim toga, ovde se radi i o tome da turski lider nije ograničen samo na NATO, nego i aktivno stupa u interakciju sa Rusijom i kupuje od nje naoružanje i sisteme protivvazdušne odbrane“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Pokazuju Ankari gde joj je mesto
I sada, prema mišljenju Šapovalova, Sjedinjene Države žele da pokažu Turskoj ko je zaista gazda u NATO-u.
„Po broju oružanih snaga i po naoružanju, turska vojska je druga posle američke u NATO-u. I ova zemlja se usuđuje da pokazuje svoju samovolju i sprovodi samostalnu politiku, umesto da, kako bi hteli u Vašingtonu, iskoristi svoj potencijal u korist Sjedinjenih Država. Amerikanci trenutno nastoje da pokažu Turskoj gde joj je mesto u Alijansi. Po njihovoj viziji, Ankara treba da ide stopama američke politike“, objašnjava stručnjak.
Na pitanje da li će Vašington na kraju isporučiti Ankari borbene avione, Balmasov kaže da se ova mogućnost ne isključuje.
„Postoji verovatnoća da će Sjedinjenje Države posle izbora u Turskoj isporučiti avione Ankari. Međutim, njima je sada najvažnije da vrše pritisak na Erdogana“, naglašava sagovornik Sputnjika.
Podsetimo, šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu izjavio je da Turska ne može u sadašnjim uslovima da ratifikuje protokol o članstvu Švedske i Finske u NATO-u.
„Ministar inostranih poslova švedske vlade nam je došao u posetu. Bio je u parlamentu, sastao se s predstavnicima partija. On je čuo da sve partije saopštavaju isto, da bez ispunjavanja obaveza prema nama ratifikacija nije moguća. Zbog toga u sadašnjim uslovima ne treba govoriti o odobravanju tog dokumenta“, izjavio je on.
Prošle nedelje, tokom saslušanja u američkom Kongresu, senatorka Džin Šahin izjasnila se protiv isporuke borbenih aviona F-16 Turskoj. Prema njenim rečima, da bi Vašington preduzeo takav korak, Ankara mora da povuče sve svoje tvrdnje u vezi sa ulaskom Švedske i Finske u Alijansu.