Đoković je najpre burno proslavio pobedu, popeo se na deo tribina gde je smeštena njegova porodica uz stručni štab i najpre je urlikao, baš onako kao ume, a onda – slom i plač u zagrljaju majke i brata.
„Osetio sam veliki ponos i zadovoljstvo. Kada sam se popeo među svoje doživeo sam emotivni kolaps, naročito sa majkom i bratom. Neophodna je enormna mentalna snaga da se bude prisutan na ovakvom nivou dan za dan“, rekao je Đoković.
Iako jedan od najstarijih, delovalo je najgladnije od svih rivala na Australijan openu.
„Motivisan sam da osvojim što više Gren slem turnira mogu, to je moja najveća motivacija da nastavim da igram. Osećam se privilegovanim jer sam u raspravama notiran kao jedan od najboljih igrača svih vremena, to mi laska“, istakao je Đoković.
Njegova želja je bila tolika da se na udaru našao i stručni štab, kao i u mnogim prethodnim mečevima.
„Teško je objasniti... Tražio sam uputstva i navođenje. Mnogo sam im zahvalan jer me tolerišu, da sam ja bio na tom mestu i da neko drugi radi ono što sam ja radio, sigurno bih reagovao drugačije“, rekao je Novak uz osmeh.
Upravo je stručni štab bio odgovoran za činjenicu da je Novak uopšte igrao, s obzirom na to da se borio sa povredom noge.
„Preživljavao sam u svakom meču. Nije mi se sviđalo kako sam izgledao pre dve i po nedelje, ali od četvrte runde pa nadalje, noga me nije toliko mučila i mogao sam bolje da se krećem“.
Što se tiče finala, ima za sebe jednu zamerku.
„Znao sam da će Cicipas biti drugačiji izazov za mene, morao sam da ostanem čvrst. Bolji je bio u drugom setu od mene, ali nije iskoristio svoje šanse“, naveo je Đoković.
► Pogledajte novu epizodu emisije Miljanov korner