Jednostavno, isti jezik i izuzetan odnos koji imaju, učine svoje u stresnim i napetim trenucima.
Ali, oprostiće Goran koji je i sam bio vrhunski sportista, te sve vrlo dobro razume i zato ne ulazi u bilo kakav konflikt, već smirenim tonom i mimikom uvek „sputi lopticu“ zarad Novaka i njegovog uspeha.
Visok napon je kod Novaka Đokovića u trenucima kada oseti da mu protivnik zadaje probleme. Čak i one najmanje, jer retko ko srpskoj teniskoj-mašini može uopšte da pokuša da „uđe uglavu“.
Iako deluje da srpski i svetski broj jedan s lakoćom izlazi na kraj s protivnicima, neretko se dešava da „eksplodira“ i onda krene da se dere iz sveg glasa ka svom boksu.
Najčešče je u fokusu tih napada njegov prvi trener - Hrvat Goran Ivanišević, koji je od 2019. član njegovog najužeg tima.
Ranije je bio tu i Slovak Marjan Vajda, pa su delili "napade", a sada je Hrvat ostao sam na udaru. Najsvežiji primer videli smo u finalu Australijan opena, gde je Đoković tokom drugog seta, vikao na svog trenera, zamerajući mu što mu ne priča dovoljno kako i šta treba da radi u tim trenucima.
Ivanišević je u tim trenucima delovao zbunjeno i nije video problem, jer je Novak „imao“ već tada Grka Stefanosa Cicipasa.
Ali, Novak kao Novak, bio je uporan i željan odgovora: „Pričaj mi, pričaj mi“, glasio je vapaj za pomoć, dok je Hrvat iz boksa samo tretpao i smirenim tonom odgovorio: "Sve je dobro, sve je dobro“.
Verovatno bi se mnogi „slomili“ pred tim Novakovim visokim naponom, kada uopšte nije prijatan, ne i Goran Ivanišević koji uvek ostane smiren.
Novak mu se posebno obratio u šampionskom govoru, koji je njegov mentor pratio s širokim osmehom, ali i skrštenih ruku.
„Zašto se smeješ, Gorane? Ne znam hoćeš li mi ikada oprostiti za ono šta sam vam radio sve ove godine, ali moram da ponovim da je ovaj trofej vaš koliko i moj. Hvala vam iz dubine duše“, rekao je Đoković.
Ivanišević je potom obrazložio kako izgleda raditi sa najboljim na svetu.
„To je kao da trenirate Real Madrid. Pritisak postoji. Računaju se samo titule na slemovima, računaju se samo rekordi. Ove dve nedelje nikada ga nisam video da igra bolje forhende. Novak je sve luđi i luđi u pozitivnom smislu. 97 odsto igrača, kada dobije izveštaj sa magnetne rezonance kakav je dobio Novak odlazi do sudija da se povuče sa turnira. Ali on ne, on je drugačija sorta. Mislio sam da sam video sve prošle godine, ali ovo...“, ostao je Ivanišević bez reči posle velike pobede nad Cicipasom.
Slične scene viđene su i pre dve godine na Australijan openu kada se Đoković mučio u trećem kolu sa Amerikancem Tejlorom Fricom. Eskaliralo je kada se obratio kome drugom, no Ivaniševiću.
„Kaži, kaži nešto, čekam te već pola sata“, grmeo je Novak obraćajući se Hrvatu od kojeg je tražio očiglednu pomoć.
Ipak, nije Đoković baš uvek uspeo da pobedi rivala, a jedan od najdrastičnijih primera kada se istrese nad Ivaniševićem usledio je u Monte Karlu. Tada je Đoković krajnje neočekivano izgubio od Danijela Evansa.
„Ne trebaju mi tapšači, možeš to i od kuće“, glasio je Novakov ironični komentar.
Ali, u daleko više situacija Srbin i Hrvat predstavljaju dobitnu kombinaciju i strašan tandem, baš kao što je bio slučaj sada u Australiji, gde se Đoković poput osvetnika vratio, malo vikao na Ivaniševića. A na kraju su se izgrlili, izljubili i otišli zajedno da slave jubilarnu 10. u Melburnu – ukupno 22. Gren slem titulu.
A Goran? Pa, razume sve, bio je vrhunski sportista, veliki je, i čovek od poverenja, čim je Novakova „desna ruka“. I, što je najvažnije – oprostiće!