Mornarica Narodne oslobodilačke armije Kine (PLAN) nadmašila je američku mornaricu u veličini flote negde oko 2020. godine i sada ima oko 340 ratnih brodova, prema Pentagonovom izveštaju o vojnoj moći Kine za 2022, objavljenom u novembru. Očekuje se da će kineska flota porasti na 400 brodova u naredne dve godine, navodi se u tom izveštaju.
Amerika daleko iza Kine po broju brodova
U međuvremenu, američka flota ima manje od 300 brodova, a cilj Pentagona je da do 2045. ima 350 brodova sa posadom, i dalje daleko iza Kine, prema Navigacionom planu američke mornarice 2022 objavljenom prošlog leta.
Da bi se takmičili sa Kinom, američki vojni lideri računaju na tehnologiju.
Navigacioni plan američke mornarice dalje navodi da „svet ulazi u novo doba ratovanja, ono u kojem će integracija tehnologije, koncepata, partnera i sistema - više od same veličine flote - odrediti pobedu u sukobu“, prenosi Si-En-En.
Međutim, Sem Tangredi, šef katedre za studije budućeg ratovanja na Američkom koledžu za ratnu mornaricu (čiji je jedan od sponzora i gigant američke namenske industrije „Leidos-Lokid Martin) upozorava da bi mogao da bude prebrz zaključak.
„Ako učimo od istorije, brojčana prednost Kine verovatno će dovesti do poraza američke mornarice u bilo kom ratu sa Kinom“, navodi u svom nedavnom istraživanju Tangredi, koji je bio i na čelu Instituta za buduća ratovanja.
Tangredi, bivši kapetan američke mornarice, proučavao je 28 pomorskih ratova, od grčko-persijskih ratova vođenih 500. godine pre nove ere, preko nedavnih hladnoratovskih proksi sukoba i intervencija. U svom istraživanju, objavljenom u časopisu Pomorskog instituta SAD, otkrio je da je u samo tri slučaja superiorna tehnologija pobedila brojnije protivnike.
„Svi ostali ratovi dobijeni su superiornim brojevima ili, kada su vođeni između jednakih snaga, superiornom strategijom ili komandovanjem. Često sva tri kvaliteta deluju zajedno, jer komandovanje velikom flotom generalno omogućava opsežniju obuku i često je pokazatelj da komandanti brinu o strateškim pitanjima“, napisao je Tangredi.
Tri rata u kojima je tehnologija nadmašila brojnost, iz 11, 16. i 19. veka, verovatno su poznata samo naučnicima, ali oni drugi koji pokazuju da je brojnost nadmoćnija nad tehnologijom, široko su poznati, navodi američki medij.
Primer Napoleona i Drugog svetskog rata
Među njima su i Napoleonovi ratovi sa početka 19. veka.
„Francuski ratni brodovi bili su nadmoćni u tehnologiji projektovanja i izgradnje brodova, ali na kraju, veliki broj brodova britanske Kraljevske mornarice je sprečio Napoleona da pređe (engleski) kanal“, napisao je Tangredi.
On kao primer navodi i Drugi svetski rat na Pacifiku, gde je japanska tehnologijana početku bila bolja od američke.
Japanski nosač aviona Šokaku sa lovcima "micubiši zero" pred napad na Perl Harbor
„Carski Japan je ušao u rat sa nekim superiornim tehnologijama kao što su avion-lovac „Zero“, torpedo „Long lens“ ili avionskim torpedima koja su mogla da se koriste i u plitkoj vodi“, piše Tangredi. On dodaje da je, i pored toga, „ukupna moć američke industrije i veličina američke flote (posebno brojnost njenih logističkih i amfibijskih brodova) bili su ono što je bilo ključ pobede nad carskom japanskom mornaricom“, navodi Tangredi.
Brojnost je bitna na moru
Alesio Patalano, profesor ratne nauke i strategije na Kings koledžu u Londonu, hvali Tangredijev rad.
„Njegovo istraživanje je veoma dobar način da se uzvrati na glupu pretpostavku kako veličina i brojnost nisu bitni u ratu na moru“, kaže Patalano.
On ukazuje na dve ključne tačke.
Prva je da je flote koje su veće zaoštravaju konkurenciju među oficirima i podoficirima koji žele da napreduju, pa se tako mogu izabrati bolji komandanti.
„Veća flota ima tendenciju da bude konkurentnija u razvoju obuke osoblja i operativnim kapacitetima“, rekao je Patalano.
Druga ključna tačka je velika industrijska baza koja je od suštinskog značaja, posebno kako bi mogle da se izgrade novi brodovi i oružja nakon gubitaka u borbi.
„U pomorskom ratu, iscrpljivanje je realna stvar, tako da je sposobnost zamene od vitalnog značaja“, ukazuje Patalano.
Surove brojke rata na Pacifiku
Tangredijev osvrt na flote nosača aviona iz Drugog svetskog rata pokazuje surove brojke.
„I SAD i Japan započeli su rat sa osam nosača aviona. Tokom rata, Japan je izgradio 18 nosača, dok su Sjedinjene Države izgradile 144. Japan nikada nije imao šansu“, napisao je Tangredi.
Brodogradnja je bila američka snaga kada su SAD bile svetski industrijski gigant četrdesetih godina 20. veka. Ta titula sada pripada Kini.
Slabost američke industrije i faktor Ukrajina
„Većina analitičara dovodi u pitanje verovatnoću da bi američka odbrambena industrija - koja se konsolidovala i smanjila od kraja Hladnog rata - mogla da se proširi dovoljno brzo da zadovolji ratnu potražnju“, dodaje Tangredi.
Postoji zabrinutost da američka industrija ne može da održi korak sa zahtevom za pružanjem pomoći u oružju Ukrajini, istovremeno održavajući zalihe američkog oružja na adekvatnom nivou, navodi Si-En-En.
.jpg){kind=link}
Američki medij navodi da je admiral Deril Kodl, komandant Komande američke flote (nekadašnja Atlantska flota), prošle nedelje je pozvao nacionalnu odbrambenu industriju da pojača rad, rekavši da „ne isporučuje ubojna sredstva koja su nam potrebna“.
Upozorenja američkih admirala
Njegov pretpostavljeni, admiral Majk Gildej, načelnik mornaričkih operacija, upozorio je da se SAD suočavaju sa „problemom brojeva“ u potencijalnom pacifičkom konfliktu.
„Američka mornarica neće moći da se dostigne jednaku brojnost, raketu na raketu, kakvu ima kineska mornarica“, rekao je on.
A ukoliko to američka mornarica nije u stanju da parira Kini kada je u pitanju brojnost raketa ili brodova, Tangredi se pita gde je granica.
„Američki lideri moraju da se zapitaju u kojoj meri su spremni da se klade na tehnološku superiornost, bez brojčane, u toj borbi. Ne kažem da manja, tehnološki superiorna flota, nikada ne bi mogla da pobedi mnogo veću i brojniju flotu, samo kažem da - sa mogućim izuzetkom u tri slučaja u poslednjih 1.200 godina – nijedna to nije uspela“, navodi Tangredi.