Nakon što je odbio zahtev za povratkom dela srpskih snaga bezbednosti, Kfor preuzima potpunu i isključivu odgovornost za stanje na KiM u pogledu funkcionisanja sistema bezbednosti i stabilnosti, komentariše odgovor Kfora srpskim vlastima diplomata Zoran Milivojević.
Ukoliko se dogodi da neki albanski ekstremista zapuca na Srbe, kao što je to bio slučaj na Badnji dan, Kfor mora da reaguje u punom mandatu koji je jasno zacrtan i na sebe preuzima odgovornost za sve što se dešava, dodaje on.
Kfor mora da obezbedi slobodu Srbima
Kada kaže da sada Kfor treba da reaguje u punom mandatu, to prema rečima našeg sagovornika znači da bi međunarodne snage stacionirane na KiM trebalo da garantuju punu bezbednost i stabilnost na terenu, kao i da garantuje punu slobodu kretanja i života svim zajednicama, uključujući i Srbe.
„To bi trebalo da znači i da, pošto se poziva na Rezoluciju 1244, Kfor poštuje mandat koji ima u skladu sa međunarodnim pravom, a ne da bude pristrasan i da toleriše ponašanje Prištine i uzurpaciju prava i sloboda, da dovodi u pitanje i slobodu kretanja, i slobodu života i opstanak srpskog naroda, kao i da toleriše sve poteze prištinskih vlasti koji su upravljeni protiv srpskog naroda“, ističe Milivojević.
Ono što je najvažnije, dodaje Milivojević, Kforov odgovor ne znači da Srbija ne može da se i dalje poziva na Rezoluciju 1244, uključujući i pitanje povratka snaga bezbednosti ukoliko se i dalje napadi na Srbe nastave.
Nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Branko Krga podseća da, prema sporazumu i Rezoluciji 1244 srpske snage ne bi imale zadatak da održavaju bezbednost na KiM – sporazumima su zadaci tog kontingenta definisani – radi se o komunikaciji sa međunarodnim snagama, razminiravanje, obezbeđivanje kulturnih objekata i prisustvo na graničnim prelazima.
Šta bi značio povratak srpskih snaga na KiM
Međutim, sam povratak srpskih snaga bezbednosti na KiM značio bi nešto, navodi Krga.
„Tim odbijanjem, oni sada imaju pojačanu odgovornost. Kao načelnik Generalštaba, ja sam više puta u razgovorima sa komandantima Kfora pokretao to pitanje i oni su uvek govorili da je povratak naših snaga predviđen Rezolucijom, ali da je to političko pitanje i da treba da se rešava na političkom nivou. Evo, sada je naša vlast to pokušala da reši na političkom nivou i oni su to odbili. Time preuzimaju dodatnu odgovornost za sve što se događa“, ističe general Krga.
Prisustvo srpskih snaga bezbednosti na KiM za srpski narod bi značilo mnogo u psihološkom smislu, nadovezuje se Milivojević.
U političkom smislu, to bi značilo potvrdu da je KiM međunarodni protektorat, a ne nešto drugo. A kada se govori o prisustvu srpskih snaga bezbednosti na graničnim prelazima, misli se da graničnim prelazima Srbije prema inostranstvu, nikako na administrativnu liniju između KiM i centralne Srbije. Sve ovo bi potvrdilo suverenitet Srbije na KiM. Zato je povratak naših snaga i za Kfor, i za Zapad neprihvatljivo, navodi Milivojević.
„Ne radi se o tome da bi to značilo nekakvu uverljivu silu koja bi u tom smislu bila nešto značajna, nego bi to bila potvrda suvereniteta Srbije na teritoriji Kosova, potvrda da je Kosovo u mandatu UN. I to je suštinska stvar“, kaže on.
Podsećamo, Kfor je odbio zahtev Beograda za povratak snaga na Kosovo i Metohiju, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
„Oni su u svom pažljivo sastavljenom pismenu, upućenom Vladi Srbije, koji sam i ja dobio, odgovorili da smatraju da nema potrebe za povratkom Vojske Srbije na teritoriju KiM, pritom se pozivajući na Rezoluciju 1244. Ali oni se nisu pozvali na deo Rezolucije, pošto nemaju pravo da odbiju taj zahtev. Oni su se pozvali na normativnu normu da čuvaju red i poredak. Napravili su još jednu grešku“, rekao je Vučić.