Terminologija koju koristi ovaj poznati nemački novinar Ulrih Ladurner ogoljena je i, mora se reći, zastrašujuća. Ladurner, poput generala Vermahta, govori o „čvrstoj ruci“ i „pripitomljavanju“
Ovaj novinar je, podsećamo, u nemačkom Cajtu, čiji je nekada urednik bio, objavio tekst u kome kaže da EU samo „čvrstom rukom“ može da „pripitomi“ Vučića i traži da Brisel zamrzne kandidatski status Srbije, kao i sve EU fondove namenjenih našoj zemlji.
Verujete li u slučajnosti?
Teško je poverovati da novinar Ladurnerovog formata termine „pripitomljavanje“ i „čvrsta ruka“ koristi slučajno.
U slučajnosti još manje možemo da verujemo ako zagrebemo ispod površine – Ladurner je bio i dopisnik iz kriznih žarišta, između ostalih i iz Srbije pogođene NATO agresijom 1999.
Kako je u jednom intervjuu rekao, piše „vrućeg srca i hladnog pera“, a da bi novinarstvo bilo dobro potrebno je da činjenice budu tačne, a analize razumljive. Pa kako onda možemo da razumemo kada se u svojim tekstovima posvećenim Srbiji koristi terminima koje su koristili i nacisti kada su govorili o Slovenima?
Izgleda da u slučajnosti ne veruje ni sagovornik Sputnjika, filozof i glavni urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović. Naravno, kaže on, uvek se može reći da se radi o pojedinačnom tekstu koji odražava stav autora i (eventualno) lista i da ne sme da se generalizuje.
„Ali, rekao bih da se tekst iz Cajta uklapa u dominantni diskurs, narativ, priču, nemačkih, ali i zapadnih uopšte, medija u poslednje vreme kada je reč o Srbiji i Srbima. Voleo bih kada bismo ovo mogli bagatelisati kao izolovani incident ili prejaku reč, individualno mišljenje autora ili eventualno lista, ali bojim se da nije tako. To jest, praktično sam siguran da nije tako“, naglašava Vukadinović.
Na zapadu se strahovito vodi računa o rečima, terminologiji, političkoj korektnosti – jako se pazi da se pojedinci, a naročito narodi ne uvrede nekom teškom reči.
I sada, odjednom sve to pada u vodu i o Srbiji i Srbima se govori na način na koji se govori o divljim životinjama, koje treba „pripitomiti“, „dresirati“ čvrstom rukom ili štapom i šargarepom. Ne samo Srbija, niko nije zaslužio da mu se obraća terminima kojima se obraća zverima koje bi trebalo pacifikovati na ovaj ili onaj način, kategoričan je naš sagovornik.
Na pitanje kakva bi Srbija „pasovala“ Cajtu, Vukadinović kaže da je odgovor na to pitanje poznat odavno.
„Samo apsolutno poslušna Srbija, koja dreseru jede iz ruke i prepoznaje njegove namere i pre nego što budu izrečene i formulisane, To je, otprilike, Srbija koja odgovara tom pogledu na svet kakav dominira na Zapadu, koji tekst u Cajtu samo zgodno ilustruje“, objašnjava on.
Sankcije kao omiljeno oružje Zapada
Do juče se na Zapadu govorilo o tome kako Rusija koristi energetiku kao oružje kojim ucenjuje Zapad. Danas, Ladurner nešto slično želi da EU uradi Srbiji – ekonomski je uceniti kako bi naša zemlja promenila svoju politiku.
Pretnje sankcijama i sve što na njih liči, kao što je zamrzavanje fondova nije nikakva novost. To je, prema Vukadinovićevim rečima, omiljeni deo asortimana kada je reč o politici Zapada prema Srbiji i ne samo Srbiji, već i zemljama koje se u jednom trenutku proglašene za parije.
Sama pretnja gubitkom kandidatskog statusa ne deluje previše zastrašujuće za najveći deo srpskog javnog mnenja, pa je zato pojačana ukidanjem fondova.
„Svi su osetljivi na priču o novcu ili na njegovo uskraćivanje, tako da se tu ne može isključiti određeni efekat barem na jedan deo javnosti, iako, pošteno govoreći, od tih fondova, veći deo stanovništva Srbije uglavnom nije imao ništa ili nije imao mnogo. Tako da to baš i nije tako strašna kazna kao što zvuči, ali nije isključeno da može imati nekog efekta na, makar kolebanje i eventualno preispitivanje jednog dela javnosti. Ali, siguran sam da ne može ozbiljno, temeljno i duboko promeniti generalni trend u srpskoj javnosti koja je apsolutno i generalno protiv uvođenja sankcija niti bilo kakvog zahlađivanja odnosa sa Rusijom“, smatra Vukadinović.
Efekat mera koje Ladurner zahteva bio bi, prema rečima našeg sagovornika, ravan nuli. Promena raspoloženja srpske javnosti prema uvođenju sankcijama Rusiji pod pretnjama nije realno, dodaje on.
„Mislim da to znaju i na Zapadu, ili barem oni koji odlučuju, recimo američki ambasador i slični krugovi. I zato doziraju pritisak, bez obzira što je po mom mišljenju previsok, pa i brutalan i bezobrazan. Ali, iz njihovog ugla gledano, doziraju pritisak i pretnje upravo plašeći se mogućeg kontraefekta na srpsku javnost“, zaključuje Vukadinović.