Vašington pokušava da ubedi partnere u Evropi i Aziji da podignu „gvozdenu zavesu“ i povuku se sa kineskog tržišta. Dok se političari najvišeg ranga klanjaju jedan drugom i pokušavaju da sačuvaju obraz, kompanije traže načine da zaobiđu ograničenja.
Nepoštena igra
Sredinom decembra zapadni mediji su uvijeno izveštavali da bi, navodno, Japan i Holandija, ključni igrači na svetskom tržištu opreme za proizvodnju poluprovodnika mogli, makar delimično da se pridruže tehnološkim sankcijama SAD protiv Kine u narednim nedeljama.
Istovremeno, direktor holandske firme ASML, svetskog monopoliste u oblasti isporuke litografija za silicijumske pločice Peter Venik kritikovao je američku politiku.
Prema njegovim rečima, ASML je svakako učinila veliku uslugu SAD time što je prestala da snabdeva Kinu najnaprednijom tehnologijom. On navodi da, u isto vreme, američki proizvođači opreme za proizvodnju poluprovodnika i dalje isporučuju Kini 25, a možda i 30 odsto ukupnog obima izvoza. ASML, istakao je on, smanjio je svoj udeo prodaje proizvoda Kini do 15 odsto.
Tako je Venik doveo u pitanje u pravednost igre koju vode SAD, a, između ostalog, zvanične holandske vlasti trenutno nisu potvrdile da se pridružuju američkim trgovinskim ograničenjima. Holandski ministar trgovine izjavio je da će Holandija po tom pitanju polaziti, pre svega, od nacionalnih interesa.
Holandski ministar ekonomije je, sa svoje strane, naglasio da je Peking najveći trgovinski partner Amsterdama prema kome se Holandija odnosi veoma pozitivno i da Evropa treba da se pridržava sopstvene politike prema Kini, uprkos američkom pritisku.
Vašington odavno vodi tehnološki rat protiv Kine
Prva istraga zbog pretnje koja je dolazila od strane kineske telekomunikacione kompanije „Huavej“ po nacionalnu bezbednost SAD počela je još 2012. godine. Prema rezultatima višegodišnje istrage, u SAD su došli do zaključka da oprema „Huaveja“, navodno, može da sadrži zlonamerne aplikacije koje kineskim specijalnim službama mogu da omoguće pristup podacima američkih korisnika.
Indikativno je što su se ove istrage vremenski poklopile sa svedočenjem bivšeg saradnika američke Agencije za nacionalnu bezbednost Edvarda Snoudena, koji je otkrio veliku aktivnost američkih specijalnih službi u špijuniranju građana širom sveta.
Pored toga, okvirno u tom trenutku, kineska kompanija „Huavej“ postala je ozbiljan igrač na svetskom tržištu telekomunikacija i počela je da se takmiči sa tradicionalnim telekomunikacionim gigantima iz Evrope i SAD: „Cisko“, „Erikson“, „Nokia“ i tako dalje.
Bivši američki predsednik Donald Tramp pokrenuo je 2018. godine trgovinski rat protiv Kine, koji se postepeno preneo i na tehnološku oblast. Kompanija „Huavej“ je bila uključena u crni spisak Ministarstva trgovine SAD, što joj je onemogućilo da se snabdeva tehnologijama, opremom i komponentama iz SAD.
Tehnološke sankcije Kini više puta su proširivane za vreme Trampove vladavine.
Jedini praktični rezultat tih mera je da se Peking konačno okrenuo supstituciji uvoznih proizvoda i razvoju sopstvenih tehnoloških kompetencija.
U aktuelnom petogodišnjem planu razvoja Kine velika pažnja posvećena je razvoju sopstvenih poluprovodničkih tehnologija.
Prema raznim procenama, 19 od 20 najbrže rastućih kompanija za proizvodnju poluprovodnika u svetu nalaze se u Kini. Prodaja kineskih proizvođača i projektanata čipova u 2021. godini porasla je za 18 odsto, do 150 milijardi dolara. Najveća kompanija za proizvodnju mikroelektronike u kontinentalnoj Kini SMIC prijavila je povećanje kvartalne prodaje od 67 odsto.
Teška artiljerija
U oktobru ove godine Bajdenova administracija uvela je izvozna ograničenja neviđenih razmera Kini.
U skladu sa novim pravilima, američkim kompanijama je zabranjeno da isporučuju u Kinu čipove visokih performansi i kompjutersku robu koja podrazumeva takve čipove. Osim toga, zabranjen je izvoz robe koja se koristi za proizvodnju superkompjutera ili za razvoj sopstvene proizvodnje poluprovodnika. Zabranjene su isporuke određene opreme za proizvodnju čipova.
Najzad, kompanijama iz trećih država koje posluju u Kini biće potrebne posebne dozvole Ministarstva trgovine SAD radi isporuka u Kinu određene vrste logičkih čipova; DRAM 18 nm i manje; NAND FLASH 128 slojeva i manje, ukoliko se u njihovoj proizvodnji na neki način koriste američke tehnologije.
Pored toga, osobama sa američkim državljanstvom i zelenim kartama, zabranjuje se da obavljaju poslove koji direktno ili indirektno doprinose razvoju i proizvodnji poluprovodnika u određenim kineskim kompanijama.
Odmah nakon objavljivanja novih sankcija Kini, američka administracija je priznala da će ograničenja biti efikasna samo u slučaju da im se pridruže i treće zemlje. SAD su, naravno, u stanju da primoraju mnoge kompanije, uključujući i iz trećih zemalja, da ispunjavaju njihovu volju, jer se američke tehnologije za poluprovodnike koriste praktično u svakoj etapi proizvodnog procesa pri proizvodnji čipova. Međutim, važno je shvatiti da SAD sa najviše 12 odsto neposredno učestvuju u proizvodnji gotovih proizvoda.
Pod uticajem prirodnih zakona globalne podele rada, kompanije iz Tajvana, Južne Koreje i Japana postale su najveći svetski proizvođači čipova. Holandska kompanija ASML je praktično monopolista u oblasti opreme za duboku i ekstremno duboku ultra-violentnu litografiju na silicijumskim pločicama.
Upravo će ove zemlje pretrpeti najveće troškove američkih sankcija Kini. A Kina je za njih najveće tržište. Kina godišnje samo čipova uveze u vrednosti od preko 300 milijardi dolara.
Prema rečima stručnjaka za japansku ekonomiju i profesora sa južnokorejskog Instituta za strane jezike „Hanguk“ Li Dži Pjonga, zbog toga će kompanije iz ovih zemalja nastojati da lobiraju za izuzeće i ublažavanje restriktivnih mera, a političari će se suočiti sa teškim zadatkom pronalaženja kompromisa.
On ističe da su logistički lanci u industriji poluprovodnika veoma složeni i da u njima učestvuju stotine usko specijalizovanih snabdevača.
Profesor je objasnio da je tehnologija proizvodnje ključne opreme raspoređena po razvijenim zemljama: nešto se nalazi u Evropskoj uniji, nešto u Japanu, a nešto u Koreji. Svako proizvodi ono u čemu je dobar. I, ako neki deo bude nedostajao, ništa neće funkcionisati.
„Zato, ako SAD kažu da nešto neće isporučivati, koliko god da je savršena japanska oprema, neće moći da proizvedu određeni proizvod i prodaju. Ako ne bude dobiti, neće biti ni ivesticija i na kraju ni tehnologija. Imajući u vidu da je bez SAD proizvodnja poluprovodničkih proizvoda na Tajvanu, Južnoj Koreji i Japanu nemoguća, ukoliko Vašington zauzme beskompromisan stav, oni će u svakom slučaju izabrati SAD“, ocenio je on.
Kompanije iz SAD nisu spremne na gubitak dobiti
Docent na Šangajskom univerzitetu za finansije i ekonomiju Li Kaj u intervjuu za Sputnjik naglašava da su SAD za sada izašle u susret proizvođačima iz Japana, Južne Koreje i Tajvana, omogućivši privremene dozvole na godinu dana za isporuke u Kinu proizvoda koji podležu sankcijama. Odgovarajuće licence su, konkretno, dobili SK Hynix, Samsung, TSMC. Ipak, navodi on, pitanje je šta raditi kada istekne ta privremena licenca.
Pored toga, prema njegovim rečima, proizvođači visokotehnoloških grafičkih čipova, kao Nvidia ili AMD, već zapravo, ne mogu da isporučuju svoje najnaprednije proizvode u Kinu. Nvidia procenjuje da će minimalni gubici u kvartalnim prihodima od novih restrikcija iznositi 400 miliona dolara.
Kompanija, svakako, aktivno traži načine da izađe iz teške situacije.
„Za manje od mesec dana nakon objavljenih izvoznih ograničenja, Nvidia je objavila da je specijalno za Kinu projektovala čip A800 koji, sa jedne strane, ne potpada pod ograničenja zbog razlika u specifikacijama, a, sa druge strane, prema svojim karakteristikama skoro da ne zaostaje za čipovima čiji je izvoz u Kinu zabranjen. Američke kompanije nisu spremne da izgube dobit zarad političkih interesa Vašingtona“, ističe Li Kaj.
Uprkos tržištu
Stručnjak pojašnjava da Vašington vodeći tehnološki rat protiv Kine pokušava da reši odjednom dva zadatka: ne samo da obuzda razvoj same Kine, već i da obezbedi sopstveno tehnološko liderstvo, ponekad i uprkos objektivnim tržišnim tendencijama.
Na primer, Li navodi da „Akt o konkurentnosti SAD“ (CHIPS Act), koji je usvojen 2022. godine, predviđa izdvajanje 52 milijarde dolara državnih subvencija za razvoj proizvodnje u SAD.
„Prema uslovima dokumenta, na subvencije mogu da računaju samo one kompanije koje se obavežu da deset godina neće ulagati sredstva u razvoj proizvodnje na teritoriji kontinentalne Kine“, ističe Li.
Međutim, trenutno je situacija takva da većina i američkih proizvođača čipova, kao i proizvođača iz Tajvana, Koreje, Japana imaju sopstvene fabrike u Kini.
„Kompanije se, tako, nalaze pred izborom: ili će se razvijati na američkom tržištu, uprsko tržišnoj logici ili će ući u konfrontaciju sa ključnim vlasnikom tehnologija. Problem je, ipak, u tome, što su subvencije od 52 milijarde dolara koje SAD nudi za sve samo kap u moru. Zato će se kompanije truditi da očuvaju saradnju sa Kinom“, smatra stručnjak.
Li ocenjuje da to neće moći da kompenzuje troškove, jer je finansijska podrška koju će dobiti svaka pojedinačna kompanija krajnje ograničena, te mnoge kompanije ne žele da slede američku politiku.
Prema njegovim rečima, tu su naročito korejske kompanije koje su uložile značajna sredstva na kineskom tržištu.
Restriktivne mere SAD negativno će se odraziti na razvoj proizvodnje poluprovodnika u svetu i narušiće lanac isporuka koji je formiran na osnovu objektivnih tržišnih zakona.
„Prema analiziranim podacima, očekuje se da će cena poluprovodnika porasti za 50-100 odsto. Tako visoka cena sigurno neće doprineti razvoju industrije čipova“, zaključuje Li.
Bačeni novac
Američki predsednik Džozef Bajden je u decembru veoma pompezno objavio da se fabrika TSMC u Arizoni, čija je izgradnja koštala 12 milijardi dolara, može smatrati najvećom u istoriji stranom investicijom u prosperitet SAD. Ukupni troškovi za deset godina će, prema očekivanjima, dostići 40 milijardi dolara.
Prema njegovim rečima, s početkom rada fabrike ključne komponente celokupne savremene elektronike – čipovi – proizvodiće se na američkoj teritoriji, a fabrika će omogućiti hiljade radnih mesta za Amerikance.
Ipak, procene stručnjaka nisu tako pozitivne. Osnivač i bivši generalni direktor TSMC Moris Čan nazvao je projekat fabrike u Arizoni najvećim bacanjem para u prazno za SAD, kao i za Tajvan.
On ocenjuje da čipovi proizvedeni u Americi nikada neće biti konkurentni kao proizvodi iz Tajvana čiji razvoj traje već više decenija. Pored toga, prema projektu, fabrika u Americi mogla bi do 2026. godine da proizvodi 600 hiljada čipova godišnje, naspram 14 miliona čipova koliko je prošle godine proizvela TSMC.
Rekordne investicije u SAD neće rešiti nijedan zadatak koji je postavilo američko rukovodstvo: neće obezbediti Vašingtonu ni tehnološko liderstvo, ni nezavisnost od azijskih partnera.
Sa druge strane, zašto bi Tokio i Seul, konkretno, kvarili odnose ne samo sa najvažnijim ekonomskim partnerom, već i sa najvećom vojnom silom u regionu – Kinom?
Zašto rizikovati kada SAD zauzvrat nisu spremne da ponude ništa konkretno i samo teže da obezbede rast svoje ekonomije i tehnologija, pritom apsolutno netržišnim metodama? Najvažnije je što uspeh Vašingtona na ovom polju uopšte nije očigledan. A povratak na kinesko tržište će biti teži što Kina bude dostizala veću tehnološku nezavisnost.