Precenili smo ih svi kada su onomad lako dali dva komada „Orlovima“ u prvom kolu u trijumfu od 2:0. Već protiv Švajcarske su se provukli golom Kazemira u finišu, kada nisu uspevali da stvore prilike protiv jakog defanzivnog bloka.
Kamerun im je pobedio drugi tim i pokazao da nemaju kvalitet na klupi i to je mogao da vidi svako ko malo prati fudbal. Južnu Koreju su isprašili za 40 minuta, ali Hrvatska već nije ni Kamerun, ni Koreja, ni Srbija.
To je ozbiljan takmičarski (mundijalski) tim čiji je stručni štab proučio sve mane Brazilaca. Mislili su da će se poigrati i sa Livakovićem i napuniti mu brzo mrežu, ali su na terenu naleteli na „rutav nos“. Zato su ga napustili u suzama.
Probali su Brazilci i da foliraju, posebno Entoni koji je toliko iritantan da mu ni otac ne bi dosudio faul kod onog bacanja preko noge Perišića u drugom poluvremenu. I za to su kažnjeni.
Moderan takmičarski fudbal više ne trpi lenjost, bahatost, lažni kvalitet.
Ne trpi ni soliranje Nejmara, ni nemoć Rafinje i Rišarlisona koji na ovom Mundijalu deluju kao da nikad fudbal u životu nisu igrali. Fudbal danas traži srce, trčanje pa i genijalnost jednog Embapea, Mesija, Belingema, Modrića...
Zato je Brazil ovog popodneva naučio skupu lekciju, šta je igračka – plačka.