Ali, kako je prvenstvo odmicalo, Mesi je bivao sve sigurniji, ali još značajnije, ekipa ga je učinila takvim i preuzela je deo odgovornosti na sebe.
Šokantan poraz od Saudijske Arabije je Argentinu postavio u veoma nezavidan položaj, a u takvom je Mesi bio tokom cele utakmice, praktično igrajući plejmejkera sa svoje polovine.
Nije to Mesiju strano, ali nije ni nešto na šta je navikao, a zamalo da se slično dogodi i u narednom meču protiv Meksika.
Srećom po njega, selektor Lionel Skaloni je na teren poslao Enca Fernandesa, primarno centralnog vezistu koji može da odgovori zadacima i u defanzivnom i ofanzivnom delu.
Ne samo da je Fernandes, kao svež igrač, ulaskom u igru u 57. minutu omogućio Mesiju da se oslobodi tereta na sredini terena i krene da radi svoj posao.
I svega sedam minuta kasnije Mesi je postigao gol koji je doneo neverovatno olakšanje, do tog momenta očajnoj Argentini, a kapiten se revanširao Encu za pomoć asistencijom za gol u 87. minutu.
Skaloni je, izgleda, shvatio u čemu je bio ceo problem pa je Fernandesa poslao na teren od početka duela sa Poljskom, a to je donelo veću uključenost Mesija u napadačke akcije i vraćanje na njegovu prirodnu poziciju, u levom poluprostoru ispred šesnaesterca rivala.
Ishod je lagana i rutinska pobeda od 2:0 kojom je Argentina sebi obezbedila prvo mesto u Grupi C i siguran plasman u osminu finala Mundijala.