U partiji su saopštili da je predlog o zabrani izazvan potrebom poštovanja svakog evropskog pravilnika, iako je vice-premijer za ekonomsku politiku Bugarske Hristo Aleksijev izjavio na razmatranju da će usvajanje ovakvog predloga zakona dovesti do prestanka rada „Lukoil Neftohim“.
On je objasnio da neki proizvodi koje proizvodi kompanija, nisu traženi u Bugarskoj i isporučuju se drugim zemljama. Vice-premijer je takođe dodao da je samo za poslednja dva meseca izvoz iz Turske u Evropsku uniju proizvoda dobijenih iz ruske nafte u porastu za 85 odsto.
Poslanici stranke „Preporod“ smatraju da se predlog zakona vodi upravo turskim interesima.
Aleksijev je podsetio da Bugarska izvozi gorivo, uključujući u Ukrajinu. Prema njegovim rečima, prekid u isporukama goriva, između ostalog i dizela, u Ukrajinu dovešće do krajnje negativnih posledica i nekoliko prehrambenih kriza svetskih razmera.
Jedan od poslanika, Georgi Samandov, izrazio je sumnju da su sve odluke Evropske komisije pravedne.
„U vezi sa tim želim da pitam: ako sutra Evropska komisija odluči da bugarska električna energija, koja se proizvodi u nuklearnoj elektrani ‘Kozloduj’ i koja koristi rusko nuklearno gorivo, ne treba da se izvozi i mora da se koristi samo za sopstvene potrebe, da li ćemo mi isključiti nuklearku? Ili ćemo nastaviti da radimo?“, upitao je on.
U maju je Evropska komisija Bugarsku izuzela iz sankcija na uvoz ruske nafte. U oktobru su precizirali da zemlja istovemeno ne može da preprodaje rusku naftu drugim državama, čak ni prerađenu. Bugarska Vlada, međutim, insistira na tome da Bugarskoj nije konkretno zabranjen izvoz naftnih derivata, dobijenih iz sirove ruske nafte, uvezene morskim putem.