General-major u penziji i profesor na Vojnoj akademiji u Beogradu ovako tumači poruke koje je sa zasedanja Parlamentarne skupštine NATO u Madridu poslao generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg, među kojima je najupečatljivija bila ona da će se sukob između Ukrajine i Rusije verovatno završiti pregovorima, zbog čega, kako je rekao, Kijev treba da dobije više naoružanja.
„Ako želimo ishod koji je prihvatljiv za Ukrajinu, najbolji način da to postignemo je da pružimo vojnu podršku Ukrajini”, istakao je Stoltenberg.
Oružjem do mira
Kovač primećuje da uprkos tome što se u sklopu NATO-a, a naročito u okviru vodećih zemalja Alijanse i Sjedinjenih Američkih Država, preispituje dalja svrsishodnost podrške ratnoj opciji u Ukrajini, ipak postoji inercija u krugovima NATO da se ide ka onoj staroj formulaciji da je mir jedino moguć porazom Rusije u Ukrajini.
„O tome govori i ova izjava Stoltenberga, iako je i njima samima u NATO-u jasno da se to neće desiti, tim pre jer se postepeno troše efektive i sposobnost ukrajinske vojske da preduzmu neke jače, ofanzivne akcije koje spominju Zelenski i njegovo okruženje u smislu rokova za, kako kažu, oslobađanje Donjecka, Luganska, pa čak i Krima. To se u poslednjih petanestak dana i moglo prepoznati u izjavama zapadnih zvaničnika, ali pojedini činovnici NATO administracije u Briselu i u samoj Alijansi smatraju da za to još nije došao trenutak i da treba dalje naoružavati Ukrajinu kako bi ona pokušala još nešto da uradi svojim ofanzivnim akcijama“, ukazuje Kovač.
Iz tog razloga će se, smatra naš sagovornik, ka diplomatskom rešenju sukoba ići postepeno, kada se pre svega Sjedinjene Američke Države uvere u neučinkovitost oružanih snaga Ukrajine na terenu.
SAD neće odustati od stvaranja kriza
„Međutim, treba imati na umu da čak i ako oružje prestane da puca i dođe do nekog primirja ili mira u Ukrajini, Zapad će činiti sve da i dalje izgrađuje što jače ukrajinske oružane snage, pripremajući se za neki novi ukrajinski rat za dve, tri ili pet godina. Naime, vide se indicije da daljim ostankom u Ukrajini, naoružavanjem Nemačke i jačanjem istočnoevropskih zemalja, Sjedinjene Američke Države pripremaju strategiju za neki novi konvencionalni rat u Evropi“, upozorava Kovač, uz ocenu da nije sigurno da bi takav neki, budući rat, ostao na nivou konvencionalnog ili bi pak izrastao u neki veći, pa i globalni sukob.
Na pitanje da li se diplomatsko rešenje u Ukrajini ne traži u ovoj fazi jer Sjedinjene Države još nisu dovoljno zaradile od ovog sukoba, Kovač kaže da je jasno da zapadni vojno-industrijski kompleks gleda da što više poveća intenzitet kupoprodaje naoružanja.
„Ali, oni će to činiti i ako mir u Ukrajini bude potpisan. Očigledno je da takva odluka još nije doneta, na šta ukazuje i prihvatanje obuke ukrajinske vojske od strane Evropske unije, pa verujem da će neki naredni period u kojem će ukrajinske oružane snage pokazati da protiv Rusije ne mogu postići rezultat, dovesti do novih strateških odluka unutar SAD, koje će biti prenete i na vodeće članice i NATO i Evropske unije“, zaključuje Mitar Kovač.
Na zasedanju Parlamentarne skupštine NATO u Madridu Stoltenberg je istakao i da NATO saveznici „moraju biti spremni da podrže Ukrajinu na duge staze”, kao i da će povećanje ulaganja u odbranu članica biti važna tema na samitu u Vilnjusu sledeće godine. Stoltenberg očekuje da saveznici povećaju odbrambene budžete jer, kako je rekao, „dva odsto BDP-a za ulaganje u odbranu treba smatrati donjom, a ne gornjom budžetskom granicom”.