Pretnja ukidanjem Šengena za Srbiju nije bila realna, već se odnosila na transport migranata iz trećih zemalja koji su koristili avionski prevoz i ulazili u EU. Srbija je, prema rečima našeg sagovornika, taj argument izbila Briselu iz ruku, jer se veoma brzo prilagodila njegovim zahtevima.
Pored toga, dodaje on, u EU postoji nekoliko zemalja koje ne bi gledale blagonaklono na ukidanje viznog režima sa Srbijom, pre svega Grčka i Mađarska, što znači da Unija ne bi mogla da ima tako lak konsenzus.
EU zavidi Srbiji — zato slede pritisci za Kosovo
Pretnja da Srbija mora da usaglasi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa Briselom nije realna zato što smo mi i do sada opstajali pod pritiscima, navodi naš sagovornik. Oni mahom, kaže Gajić, idu sa prostora Evropske unije protiv zemalja koje nisu dovoljno moćne. Zemlje Unije jedino još nama mogu da prete i nikom drugom ni po kom osnovu.
„Istovremeno, vidimo da američki pritisci, koji su bili dosta jaki kada je počela specijalna vojna operacija u Ukrajini, počeli su da slabe. Amerikanci imaju pragmatičniji stav — oni nemaju interes da pritiskaju Srbiju ni povodom uvođenja sankcija Rusiji, jer su svesni da to Ruskoj federaciji ne bi nanelo nikakvu štetu. Naprotiv, oni od postojanja neke zemlje koja je neutralna, mogu da imaju korist u vidu posredovanja. Evropska unija je ta koja je ozlojeđena što nisu u toj poziciji, što imaju toliku štetu, a što postoji neka mala zemlja, tu pored nje, koja sebi dozvoljava tu slobodu koju ona ne može da ima. Zato su se i uprli da je pritisnu na svaki mogući način ali smatram da je sada mnogo veća opasnost vezana za pregovore za tzv. Kosovo“, naglašava naš sagovornik.
Ne pristajemo na fatalan kompromis
Kako ne mogu da nas primoraju na sankcije Rusiji, a vide da Amerikanci ne insistiraju na njima, briselski zvaničnici sada „daju gas“ u pritiscima povodom tzv. Kosova kako bi imali neki spoljnopolitički uspeh i kako bi ubedili i sebe, a i ceo svet, kako oni još mogu da primoraju neku zemlju da nešto uradi i tako završe bar neki posao, uveren je Gajić.
„To nije pretnja, niti obećanje nagrade da Srbija treba da uđe u takvu EU koja ne može da nas primora da napravimo neki fatalni kompromis na sopstvenu štetu. Ako neka politika odavde vodi računa o našim interesima, ne bi mogla ni tu šargarepu ni taj štap da prihvati. Niti taj štap može biti toliko opasan da nas ozledi, da moramo da pokleknemo, niti je šargarepa dovoljno jak obrok da bi nas nahranila na neki duži rok“, smatra Aleksandar Gajić.
Izbori u SAD — predah za Srbiju
Što se tiče uloge Sjedinjenih Država, naš sagovornik naglašava da je Džozef Bajden najnepopularniji američki predsednik na polovini svog mandata, da ima podršku negde između 35 i 38, a ne 40 odsto glasača kako prenose njegovi mediji. Do sada je praksa pokazala da momentum na ovim izborima za Kongres uvek ima opozicija u odnosu na Belu kuću i neminovno je da jača Trampov populistički pokret. Ekonomska i socijalna kriza daje republikancima krila ali je pitanje u kojoj srazmeri će se to manifestovati.
„Bajden gde god se pojavi da podrži demokrate, postigne kontraefekat toliko da su morali da uključe i Baraka Obamu u kampanju. Pitanje je samo, da li će republikanci kontrolisati samo jedan ili oba doma Kongresa. To znači da će Bajdenova administracija imati protivnika u Predstavničkom domu i da će situacija biti slična kao sa Trampom u poslednje dve godine njegovog prvog mandata. Oni će blokirati sve aktivnosti za koje misle da on nema podršku i to može ali ne mora da dovede i do promene odnosa prema ukrajinskom ratu, a pre svega što se tiče finansiranja”, naglašava naš sagovornik.
Budžetski obveznici su, naime, izuzetno nezadovoljni što u vreme inflacije i krize, država umesto da pomaže njima, pomaže „neku” Ukrajinu o kojoj većina Amerikanaca veoma malo zna. Kada je reč o Srbiji, sve to što se dešava u Kongresu, možda može u nekoj meri da nam da neki predah.