„Ruske kompanije i dalje ne samo što ne mogu da obavljaju komercijalne isporuke đubriva, one čak ne mogu ni da predaju oko 300 hiljada tona proizvoda najsiromašnijim zemljama i to besplatno. Ova đubriva su blokirana uglavnom u skladištima Letonije (80 odsto), kao i Estonije, Belgije i Holandije čije rukovodstvo ne dozvoljava da bude poslato kroz Svetski program za hranu UN“, navodi se u saopštenju Ministarstva.
Rusija je jedan od vodećih svetskih izvoznika đubriva bez kojeg će i zemlje koje proizvode velike količine hrane biti u opasnosti od gladovanja, navodi se u saopštenju.
Takođe se navodi i da je Rusija poslala oko 10,5 miliona tona žita, uglavnom pšenice, u zemlje Azije (62 odsto) i Afrike (33 odsto), a spremna je da do kraja godine izveze još 30 miliona tona žita, uključujući pšenicu.
„Kontrast je očigledan – dok se ukrajinski proizvodi šalju humanitarnim koridorom u Evropu i razvijene zemlje, ruski proizvodi šalju se onima kojima je potrebno - u Africi i Aziji“, navodi se u saopštenju.
Zloupotreba humanitarnog koridora
Moskva takođe upozorava i na zloupotrebu humanitarnog koridora kada je reč o realizaciji prehrambenog sporazuma. Naime, Ministarstvo je navelo da se u luci u Istanbulu na veštački način nagomilavaju brodovi kako bi se izvršio pritisak na Rusiju kako bi oslabili kontrolu i ubrzali proceduru provere tereta.
U saopštenju se dodaje da je više od 70 brodova zadržano, a neki su čak suspendovani da prevoze teret zbog navodnih sistematskih kršenja u vezi sa nepoštovanjem pravila plovidbe i navodnog pokušaja krijumčarenja.
U Istanbulu su 22. jula bili potpisani sporazumi o rešavanju problema isporuka prehrambenih proizvoda i đubriva iz Ukrajine i Rusije na svetsko tržište. Dokumente su potpisali predstavnici Rusije, Ukrajine, Turske i Ujedinjenih nacija. Moskva, međutim, ukazuje na to da deo sporazuma o izvozu ruskih prehrambenih proizvoda još ne funkcioniše. Rok važenja sporazuma ističe 19. novembra.
Putin je, međutim, početkom septembra ukazao na to da Zapad većinu ukrajinskog žita izvozi u svoje države, umesto u zemlje Afrike, kojima je ono neophodno.