Ana Brnabić je poručila da traži podršku narodnih poslanika kako bi vlada Srbiju nastavila uspešno da vodi i u narednim godinama.
Podsetila je da je, kada je predstavljala program vlade pre dve godine, u oktobru 2020, godini u kojoj je Evropu i svet zadesila najveća pandemija jednog virusa od pandemije šanskog gripa 1918. godine, malo ko mislio da će teška i izazovna vremena tek doći, već su svi očekivali vreme ekonomskog oporavka, napretka, stabilnosti i saradnje.
“Nažalost, desilo se sve suprotno tome”, podvukla je Brnabić.
Navela je da je pandemija ekonomski iscrpela i najjače zemlje na svetu, ali smo svi iz pandemije mogli da izvučemo važne pouke, od kojih je najvaznija ta da svet treba da se okrene multilateralizmu i saradnji, deljenju znanja i resursa, kako bi čovečanstvo u narednim godinama i decenijama bilo bezbednije.
Pandemija je stavljena pod kontrolu, a Srbija pokazala, kao što je i obećano tog oktobra 2020, da ume da se nosi sa zdravstvenim izazovima pandemije, rekla je Brnabić.
Tada je, kaže, kao apsolutni prioritet vlade definisana briga o zdravlju građana i borba protiv korona virusa, a od tada izgrađene i otvorene tri nove bolnice - u Beogradu, Kruševcu i Novom Sadu, sa ukupno 2.047 postelja, spaseno na hiljade života, omogućeno obolelima od drugih bolesti da se, tokom pandemije, leče.
Podsetila je da je Srbija prva u kontinentalnoj Evropi, a druga u Evropi, nakon Velike Britanije, nabavila vakcine protiv kovida, započela imunizaciju, a nabavljeno je čak pet različitih vakcina: Fajzer, Sputnjik, Sinofarm, AstraZeneka i Moderna, uz jedan od najefikasnijih sistema za iskazivanje interesovanja za vakcinisanje, izbor vakcine i zakazivanje termina.
“Srbija je, zahvaljujući tome, bila glavna vest u svetskim medijima, u najpozitivnijem svetlu. U Srbiju su ljudi iz inostranstva pohrlili da se vakcinišu, pritekla je u pomoć drugim državama u regionu, i partnerima iz EU, Afrike i Azije, kojima smo tokom prethodne dve godine donirali vakcine, testove, ali i hranu”, rekla je Brnabić.
Ukazala je da je država, paralelno, nastavila da jača zdravstveni sistem - kroz ulaganje u infrastrukturu, povećanje plata zdravstvenim radnicima i ubrzanu digitalizaciju zdravstva.
Podsetila je na završetak renoviranja KCS, te početak radova na rekonstrukciji i izgradnji KC Vojvodine, što će, kaže, biti završeno u mandatu ove vlade.
“Nastavili smo da radimo na pripremi tehničke dokumentacije i tendera za rekonstrukciju i izgradnju KC u Kragujevcu. Završili smo novi objekat Instituta za kardio-vaskularne bolesti Dedinje 2, započeli izgradnju nove Univerzitetske dečje klinike, Tiršova 2...”, rekla je Brnabić.
Dodala je da je tokom pandemije tri puta povećana plata zdravstvenim radnicima - u aprilu 2020, januaru 2021. i januaru ove godine.
“Kroz tri ekonomska paketa za podršku privredi i građanima, tokom pandemije, investirali smo blizu devet milijardi evra, kako bismo sačuvali radna mesta, produktivnost i konkurentnost kompanija u Srbiji, a pre svega mikro, malih i srednjih preduzeća", rekla je Brnabić.
Dodala je da je Srbija, prema podacima Svetske banke, jedna od samo 10 država na svetu koja je imala smanjenje nezaposlenosti u 2020, a da je nezaposlenost danas na istorijski najnižem nivou od 8,9 odsto.
Podsetila je da su prosečne plate su više od 600 evra, te da se očekuje da one budu i više od 700 evra do kraja ove godine, da je penzionerima isplaćeno 500 evra jednokratne pomoći, a svim punoletnim građanima, kao i mladima do 30 godina starosti, 200 evra, našim ljudima na KiM smo isplatili po 100 evra za one koji imaju posao, i po 200 evra za nezaposlene.
"Pored toga što se ovaj novac vratio u našu ekonomiju kroz potrošnju, čime smo generisali dodatan rast, ova mera je imala pozitivan psihološki efekat i poslužila da ljudi veruju u svoju državu i ekonomiju, i da znaju da ćemo uspeti da se izborimo sa pandemijom”, rekla je mandatarka.
Napomenula je da se nastavilo sa privlačenjem investicija, te da je lani zabeležen rekordni nivo stranih direktnih investicija od 3,7 milijardi evra, a da se ove godine očekuje približno isti ili čak i viši.
Navela je da je od oktobra 2020. godine, zabeleženo 66 otvaranja fabrika ili postavljanja kamena temeljaca za nove fabrike, investicija ukupno vrednih 2,4 milijarde evra, koje će obezbediti više od 26.000 novih radnih mesta, među kojima su Tojo tajer, Nidek, Kontinental…
Sve to je, kao i projekti izgradnje kapitalne putne i železničke infrastrukture, omogućilo da da, kumulativno, Srbija ima jednu od najboljih stopa ekonomskog rasta u Evropi - naš BDP je u 2020. godini pao za samo 0,9 odsto, a rast u 2021. godini je bio 7,5 procenata.
“Tokom mandata prethodne vlade, započeli smo izgradnju većeg broja autoputeva i brzih saobraćajnica. U ovom trenutku imamo 12 projekata u implementaciji u ukupnoj dužini od oko 500 kilometara”, rekla je Brnabić i podsetila na put Ruma - Šabac - Loznica, most preko Save na autoputu Kuzmin - Sremska Rača, Fruškoforski koridor, autoput Niš - Merdare, radove na izgradnji saobraćajnice Požarevac - Veliko Gradište - Golubac…
Kao jedan od najvećih razultata prethodne vlade i istorijskih iskoraka, navela je, ostaće otvaranje deonice prve brze pruge u Srbiji.
Navela je da je u prethodne dve godine, i pored svih izazova, započeta i završena rekonstrukcija i modernizacija železničkih pravaca Subotica - Horgoš, započet pravac Niš - Brestovac, a uskoro će početi i Nis - Dimitrovgrad.
“U mandatu ove Vlade krećemo i sa radovima na izgradnji brze pruge od Beograda do Niša, čija je priprema u toku”, rekla je Brnabić.
Navela je da je BDP Srbije prvi put u istoriji prešao 50 milijardi evra, a ove godine očekujemo da će ići i preko 60 milijardi evra.
Napomenula je da je izvoz našeg IT sektora, naših ideja, rešenja, pameti, prošle godine dostigao blizu 2 milijarde evra, a ove godine se očekuje da će izvoz preći 2,6 milijardi evra.
Podsetila je da je u oblasti vladavine prava, napravljen najveći iskorak u proteklih 20 godina, uz promene Ustava u oblasti pravosuđa, koje će depolitizovati pravosuđe i obezbediti nezavisno sudstvo i samostalno tužilaštvo, što je, kaže, ostati jedna od najvažnijih tekovina prethodne vlade, i rezultata SNS i valdajuće koalicije.
"Ovo će sprečiti da se u Srbiji ikada više ponovi sramna tzv ''reforma'' pravosuđa iz 2009. godine, kada je, bukvalno preko noći, 837 sudija ostalo bez posla, iako im je Ustav garantovao stalnost funkcije. Ovakva reforma građane Srbije je koštala više od 44 miliona evra samo za nadoknadu štete, a od nje se pravosuđe u Srbiji ni u narednih 10 godina nije u potpunosti oporavilo”, rekla je Brnabić.
Navela je da su urađene mnoge stvari u oblasti vladavine prava, kao što je implementacija preporuka Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GREKO), preporuka ODHIR-a...
"Još mnogo posla je pred nama kada je reč o reformama - i u oblasti pravosuđa, a svakako i u jačanju slobode medija, unapređnju medijske scene i usvajanju medijskih zakona, što će biti prioriteti buduće vlade i zbog čega ovo imamo kao posebno ministarstvo", rekla je Brnabić.
Podsetila je da je obećana i beskompromisna i bespoštedna borba protiv mafije, te da su u velikoj akciji MUP, BIA, i u koordinisanoj akciji sa tužilaštvo, 4. februara prošle godine, uhapšeni Veljko Belivuk, njegov najbliži saradnik Marko Miljković, i još 14 članova te kriminalne grupe.
"Organizovana kriminalna grupa Belivuk-Miljković procesiurana je pred Tužilaštvom za organizovani kriminal, zbog izvršenih krivičnih dela...I ovo je jedan od najvažnijih rezultata vlade u prethodnom mandatu", navela je mandatarka.
Ona je kazala da je i mnogo drugih stvari urađeno i pokrenuto u prethodne dve godine - i u oblasti zaštite životne sredine, populacione politike, kulture, inovacija, poljoprivrede, vojnog osnaživanja zemlje, brige o selu i ravnomernog regionalnog razvoja, u oblasti sporta.
"Rad u svim tim oblastima mora da se nastavi kako bi Srbija nastavila da jača, pobeđuje, i da bi kvalitet života u Srbiji nastavio da se poboljšava, uprkos svim problemima, izazovima i nedaćama sa kojima se naša zemlja suočava”, rekla je Brnabić.
"Srbija traži da se principi međunarodnog prava poštuju neselektivno"
Ona je navela da Srbija traži da se principi međunarodnog prava poštuju neselektivno, kao i Povelja UN, i da se dosledno poštuju i primenjuju sve rezolucije Saveta bezbednosti UN.
"Ostajemo zemlja koja po ovim pitanjima ima principijelan i nepokolebljiv stav", podvukla je ona.
Istakla je i da Srbija ostaje posvećena dijalogu sa Prištinom, ali pre bilo kakvih dogovora o daljim sporazumima o normalizaciji, poeučila je prirodno i logično je da Prvi sporazum o normalizaciji, Briselski sporazum, mora biti u potpunosti implementiran.
Naglasila je je da je po leđima Srbije, prvi put posle Drugog svetskog rata, na evropskom kontinentu, izvršena agresija na jednu suverenu državu, osnivača UN.
„Na samom kraju 20. veka, 1999. godine, bombardovana je, bez odluke SB UN, zemlja koja nije kročila na teritoriju druge države. Počinjena je brutalna agresija, čista kao suza agresija, kojom je uveden princip prava jačeg na uštrb međunarodnog prava. Zatim je, u prvoj deceniji ovog veka, 2008. godine, jednostranim proglašenjem nezavisnosti od strane Prištine i priznanjem te nezavisnosti od strane nekih država, brutalno prekršena Rezolucija 1244 SB UN. Ove stvari su otvorile Pandorinu kutiju i stvorile presedane koji su doveli svet u stanje u kom on danas jeste", rekla je ona.
Zato svi koji danas Srbiji spočitavaju kako treba da se ponaša, šta da misli i u šta da veruje, treba, ističe, da se zapitaju: ,,Da li smo mi, koji smo učestvovali u bombardovanju SRJ 1999. godine, imali pravo da napadnemo jednu međunarodno priznatu državu, bez konsultacija i odluke SB UN?'', ,,Da li mi, u slučaju Srbije, poštujemo osnovni princip međunarodnog javnog prava, a to je nepovredivost teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih dražava?'''' i ,,Da li smo mi, u slučaju Srbije, poštovali relevantnu Rezoluciju SB UN, ili smo je jednostavno ignorisali?''.
U odgovorima na ova pitanja će se možda, kaže, naći razumevanje za trenutnu poziciju Srbije, koja samo traži da se principi međunarodnog prava ne tumače kako kome odgovara, i u zavisnosti od vremena, okolnosti i prilika, već apsolutno i neselektivno.
I svi ministri u Vladi Republike Srbije moraju to da poštuju, i da na svakom koraku i u svakoj situaciji brane takav stav naše zemlje, poručila je.
„Naše crvene linije i svetinje su sasvim jasne“
„Naše crvene linije su sasvim jasne, a svetinja nam je interes republike Srbije, puna samostalnost Srbije u odlučivanju u svim pitanjima unutrašnje i spoljne politike u skladu sa sopstvenim nacionalnim interesima i u skladu sa principima međunarodnog prava, neselektivno i apsolutno. I očuvanje vitalnih interesa i bezbednost našeg naroda na Kosovu i Metohiji. To su naše crvene linije i to je naša svetinja.“
Rekla je da će Srbija uložiti maksimalne napore da sačuva o mir, i da će dati sve od sebe da nastavi da gradi bolje povezan, ekonomski otvoren, stabilan i prosperitetan region.
"Nastavićemo da radimo na inicijativi „Otvoreni Balkan“ i nadamo se da će nam se uskoro pridružiti i Crna Gora i BiH. Ponavljam da je incijativa otvorena i za Prištinu, jer će obezbediti dijalog o najvažnijim temama za kvalitet života svih ljudi na ovim prostorima, a samim tim i bezbednost Srba na KiM ", rekla je ona.
Brnabić je istakla da ostajemo posvećeni dijalogu sa Prištinom, ali pre bilo kakvih dogovora o daljim sporazumima o normalizaciji, prirodno i logično je da Prvi sporazum o normalizaciji, Briselski sporazum, mora biti u potpunosti implementiran.
“S punim pravom očekujemo od EU kao potpisnice Briselskog sporazuma i Prištine da bez daljeg odlaganja, jer prošlo je skoro već 10 godina od potpisivanja ovog sporazuma, obezbede osnivanje Zajednice srpskih opština sa svim ovlašćenjima iz sporazuma. Nastavićemo svim snagama da podržavamo naš narod na KiM i ulažemo u njih. Nastavićemo da čuvamo jedinstvo srpskog naroda na KiM i da pružamo svu podršku Srpskoj pravoslavnoj crkvi i ulažemo u rekonstrukciju, obnavljanje i očuvanje našeg verskog i kulturnog nasleđa na KiM”, dodala je ona.
Brnabić je istakla da će se nastaviti borba za naš teritorijalni integritet i podsetila da je u poslednje dve godine, još osam zemalja uručilo zvaničnu notu o povlačenju priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti od strane Prištine.
Vlada Srbije će, najavila je, nastaviti da pomaže i podržava naš narod u zemljama regiona, a podrška će pre svega biti usmerena na očuvanje našeg jezika i pisma, što je od suštinskog značaja za očuvanje našeg nacionalnog identiteta, ali i na podizanje životnog standarda našeg naroda.
Negovaćemo, dodaje, specijalne i posebne veze sa Republikom Srpskom, poštujući Dejtonski sporazum čiji smo garant, i insistirajući na sve boljim odnosima sa BiH, a što pokazujemo i izgradnjom autoputa između Beograda i Sarajeva.
Brnabić je kazala da će nova vlada raditi još više na vraćanju naših ljudi iz inostranstva.
"Tokom mandata prethodne Vlade, pomogli smo osnovanju organizacije ''Tačka povratka'', koja je svakodnevno u kontaktu sa stotinama naših ljudi iz dijaspore koji razmišljaju o povratku, započinjanju biznisa, ili ulaganju u svoju zemlju. Mnogi od njih su se prethodnih godina već vratili u Srbiju, pa smo tako na kraju 2021. zabeležili povratak od 29.000 naših ljudi u zemlju u odnosu na 2020. godinu. Sve su ovo stvari koje su važne za naš dalji napredak. U ovako teškim vremenima, ne postoji stvar koja nije važna i ne postoji dan koji imamo pravo da izgubimo uzalud ", dodala je ona.
Kandidati za ministre
Brnabić je predstavljajući poslanicima Narodne skupštine imena kandidata za ministre, poručila je da očekuje od ministara da daju sve od sebe, da se u potpunosti posvete svom poslu koji treba da shvate kao najveću dužnost prema svojoj zemlji i svom narodu.
„Očekujem da pokažu, u svakom trenutku, svakog dana, dužno poštovanje prema svim građanima Srbije, u čijem interesu, i za čiji interes isključivo treba da radimo. Poštovani kandidati za ministre, uvek, u svakom trenutku, imajte na umu da nema veće časti od toga da služite svojoj zemlji i svojim građanima“, poručila je ona.
Zatim je predstavila, kako je rekla, tim koji sve to što je navela u ekspozeu, treba da iznese kandidate za ministarske funkcije:
1. Prvi potpredsednik Vlade, zadužen za spoljnu politiku i bezbednost, ministar spoljnih poslova, Ivica Dačić
2. Potpredsednik Vlade, ministar finansija, Siniša Mali
3. Potpredsednik Vlade, ministar odbrane, Miloš Vučević
4. Potpredsednik Vlade, ministar kulture, Maja Gojković
5. Ministar unutrašnje i spoljne trgovine, Tomislav Momirović
6. Ministar privrede, Rade Basta
7. Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Jelena Tanasković
8. Ministar za zaštitu životne sredine, Irena Vujović
9. Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Goran Vesić
10.Ministar rudarstva i energetike, Dubravka Đedović
11.Ministar pravde, Maja Popović
12.Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Aleksandar Martinović
13.Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Tomislav Žigmanov
14.Ministar unutrašnjih poslova, Bratislav Gašić
15.Ministar za evropske integracije, Tanja Miščević
16.Ministar prosvete, Branko Ružić
17.Ministar za nauku, inovacije i tehnološki razvoj, Jelena Begović
18.Ministar zdravlja, Danica Grujičić
19.Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nikola Selaković
20.Ministar za brigu o porodici i demografiju, Darija ?isić
21.Ministar za turizam i omladinu, Husein Memić
22.Ministar sporta, Zoran Gajić
23.Ministar za brigu o selu, Milan Krkobabić
24Ministar za telekomunikacije i informisanje, Mihailo Jovanović
25.Ministar za javna ulaganja, Marko Blagojević
26.Ministar bez portfelja, Novica Tončev
27.Ministar bez portfelja, Đorđe Milićević
28.Ministar bez portfelja, Edin Đerlek
Brnabić je predstavljajući predlog svog tima naglasila da je ova godina u kojoj vlast podvlači crtu nakon 10 godina promena u Srbiji. Naglasila je da je pre deceniju Srbija bila ekonomski uništena i poražena.
"Poljoprivreda je pre deceniju bila zapuštena, industrija rasprodata u bescenje. Infrastrukturni razvoj nije postojao. Nezaposlenost je bila preko 25 odsto, a nezaposlenost mladih preko 51 odsto. U to vreme, naša zemlja se, po svim kriterijumima, nalazila na začelju Zapadnog Balkana. Javni dug je rastao, a BDP padao. Napredni sektori poput razvoja informacionih tehnologija nisu ni postojali, a čak i kada smo mi rekli da je upravo to naša razvojna šansa, oni koji su ranije vodili Srbiju su se na to smejali", navela je Brnabić.
Kazala je da su građani Srbije 2012. godine tražili promene i izlaz iz krize, političku i ekonomsku stabilnost, tražili od svojih izabranih predstavnika principijelne stavove i nacionalno odgovornu politiku, tražili su da se zaštite nacionalni interesi i stabilizuje ekonomija, da se Srbija spasi od propadanja, a da je SNS i koalicija okupljena oko ove stranke, preuzela je, u tako teškim okolnostima, odgovornost za Srbiju.
"Svojim radom, zajedno sa građanima, u prethodnih 10 godina, doneli smo političku stabilnost. Od tada do danas, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, SNS i naša koalicija, dobijaju od građana snažan demokratski legitimitet i podršku za sprovođenje politike mira, stabilnosti, dijaloga i napretka. Posvećenošću, odlučnošću i vrednim radom, Srbija je krenula napred. Od zemlje kraha, na korak od bankrota, došli smo do društva mogućnosti", istakla je ona.
Podsetila je da je u poslednjih 10 godina, izgrađeno i rekonstruisano 135 zdravstvenih ustanova.
"KC Niš, otvoren 2017. godine, prvi je ikada kompletno završen klinički centar u istoriji Srbije. Izgradili smo oko 350 kilometara autoputeva - završili izgradnju Koridora 10, izgradili autoput do Pakovraća, započeli izgradnju Moravskog koridora. Rekonstruisali smo i izgradili 856 kilometara pruga - uključujući i prvu brzu prugu u Srbiji, Beograd - Novi Sad. Otvorili četiri naučno-tehnološka parka - u Beogradu, Novom Sadu, Čačku i Nišu. Osnovali tri nova naučna instituta - i to su prvi novoosnovani naučni instituti nakon vremena SFRJ. Nakon 10 godina od zatvaranja, ponovo smo otvorili Muzej savremene umetnosti u Beogradu, a nakon 15 godina Narodni muzej", podsetila je dalje.
Navela je, između ostalog, i promenu Ustava kako bi obezbedili depolitizaciju sudstva, kako nam se nikada više ne bi ponovila 2009. godina.
Ipak, kako je naglasila, politička i ekonomska stabilnost su najveća tekovina višegodišnjeg rada.
"Politička stabilnost nam je omogućila da se borimo za nacionalne interese našeg naroda. Da nismo dostigli ovaj nivo političke i ekonomske stabilnosti ne bi bilo ni plana „Srbija 2025“, ne bismo mogli da obnavljamo našu vojsku, da donosimo suverene odluke o budućnosti našeg naroda, da štitimo naše kulturno i istorijsko nasleđe, da donosimo planove kojima pospešujemo rađanje i brigu o porodici. Ne bismo imali uspešnu borbu protiv organizovanog kriminala. Ne bismo mogli da se uključimo u borbu za očuvanje životne sredine, i svakako ne bismo mogli ni na adekvatan način da se upustimo u borbu za spašavanje života naših građana tokom pandemije“,poručila je Brnabić.
Bez političke stabilnosti bili bismo, dodaje, još jedna država u problemima, država u kojoj ne odlučuju građani te države, već strane sile, shodno svojim interesima.
Sve to, uz povećanje prosečnih plata sa 330 evra na više od 700 evra do kraja godine, BDP-a na 60 milijardi evra su, dodaje, pokazatelj koliko se Srbija promenila i koliko je napredovala u poslednjih 10 godina, uprkos svim problemima sa kojima se suočavala - migratornom krizom, poplavama, pandemijom korona virusa i sukobom svetskih razmera u Ukrajini.
„Ova Vlada, i svi njeni članovi, moraju da shvate težinu svog zadatka i breme odgovornosti koju moraju da ponesu. U godinama pred nama, uprkos svemu, mi moramo da nađemo snage, načina i prostora da sačuvamo sve ono što smo podizali i gradili poslednjih godina, i moramo da nastavimo da napreduje, i ja sam ubeđena da će moderna, jaka i slobodna Srbija nastaviti da pobeđuje. Za naš narod i našu Srbiju“, zaključila je Brnabić.