Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je 23. oktobra ruski ministar odbrane Sergej Šojgu obavio telefonski razgovor sa francuskim kolegom Sebastijanom Lekornom i turskim kolegom Hulusijem Akarom i preneo im zabrinutost zbog mogućnosti da ukrajinske snage izvedu provokaciju uz upotrebu „prljave bombe“.
Šta je „prljava bomba“
Kako kaže za Sputnjik ruski vojni istoričar Jurij Knutov, „prljava bomba“ je, u stvari, otrovno radiološko oružje koje se može spakovati u vazduhoplovnu bombu, raketnu bojevu glavu ili artiljerijsku granatu.
„Ovo oružje se pravi od tečnog ili čvrstog nuklearnog otpada koji se mora posebno obraditi, upakovati, a zatim upotrebiti po određenim površinama kako bi došlo do radioaktivnog zagađenja. Veliku opasnost predstavlja za civilno stanovništvo. Ako civili nakon aktiviranja ‘prljave bombe’ budu udisali otrovne radioaktivne supstance, to može da prouzrokuje u njihovom organizmu onkološka oboljenja“, objašnjava stručnjak, dodajući da je ova bomba izuzetno opasno oružje.
Osim što izaziva teška oboljenja kod ljudi, Knutov objašnjava da ako se „prljava bomba“ upotrebi u naseljenom području, ova teritorija, zapravo, neće biti nastanjena decenijama.
„Ako do toga dođe, biće potrebna da se odradi ili dekontaminacija teritorije, objekata i puteva, što je izuzetno skupo, ili će se morati organizovati iseljenje ljudi sa ovog zagađenog područja na neku drugu teritoriju“, navodi sagovornik Sputnjika uz upozorenje da je ova bomba generalno oružje terorista.
Uz podršku NATO
Međutim, kako kaže Knutov, kijevski režim ne bi mogao da radi na razvijanju ovog oružja samostalno i bez dozvole zemalja-članica NATO. Zbog toga, ukrajinskim stručnjacima, ukoliko bi se bavili razvojem „prljave bombe“ na univerzitetima i u nuklearnim elektranama, čuvali bi leđa Amerikanci, Britanci i Francuzi.
„Na teritoriji Ukrajine postoje nuklearne elektrane koje bi mogle da budu angažovane na stvaranju ‘prljave bombe’. Osim toga, postoje podaci da se mnogi univerziteti bave razvojem ovog oružja, među kojima su Harkovski univerzitet, Kijevski univerzitet na kom se nalazi Institut za nuklearnu fiziku i Dnjepropetrovsko rudarsko i prerađivačko preduzeće (u Dnjepropetrovskoj oblasti) koje je povezano sa ekstrakcijom i preradom uranijuma. Na ovim mestima nalaze se stručnjaci koji znaju kako da naprave ovakvu bombu“, konstatuje naš sagovornik.
Na pitanje protiv koga bi Kijev mogao da upotrebi „prljavu bombu“, Knutov kaže da ne isključuje mogućnost da ovo oružje ukrajinske vlasti neće upotrebiti protiv ruskog ali i ukrajinskog stanovništva kako bi zatim optužile Rusiju da je upotrebila oružje za masovno uništenje.
„Ukoliko kijevski režim upotrebi ‘prljavu bombu’ stradaće civilno stanovništvo i u samoj Ukrajini, ali izgleda da ukrajinske vlasti za to uopšte nije briga. One su proteklih osam godina granatirale Donbas. A tokom tih granatiranja stradala su i deca i žene. Zbog toga nije isključena mogućnost da Rusija odluči da nanese udare na preduzeća sposobna da razvijaju ovakve bombe“, smatra sagovornik.
Podsetimo, ranije je saopšteno da su poverljivi izvori iz raznih zemalja, pa i iz Ukrajine, upozorili na to da kijevski režim priprema na teritoriji svoje zemlje provokaciju u kojoj bi mogla biti iskorišćena „prljava bomba“ ili nuklearna municija malog kapaciteta.
Cilj provokacije je da se, prema navodima izvora, Rusija optuži da je upotrebila oružje za masovno uništenje i da se na osnovu toga pokrene još jedna snažna antiruska kampanja.
Razni izvori su naveli da je pod rukovodstvom zapadnih mentora Kijev već pristupio realizaciji tog plana. Rukovodstvu Istočnog planinsko-rudnoprerađivačkog kombinata u gradu Žute Vode u Dnjepropetrovskoj oblasti, kao i Kijevskog instituta za nuklearna istraživanja postavljen je zadatak da izrade „prljavu bombu“, a posao je već u završnoj fazi, navode izvori.
Prema nalogu Vladimira Zelenskog, saradnici kancelarije predsednika Ukrajine su u tajnim kontaktima s predstavnicima Velike Britanije zbog eventualnog isporučivanja komponenti nuklearnog oružja kijevskim vlastima.
Prema istim navodima, organizatori provokacije računaju na to da bi većina zemalja krajnje žestoko reagovala na „nuklearni incident“ u Ukrajini, a da bi Moskva izgubila podršku mnogih svojih važnih partnera.