U celoj zemlji održavaju se demonstracije, a najmasovnije su u Parizu gde je došlo do sukoba s policijom. Štrajk, koji će prvenstveno pogoditi javni sektor, škole i transport, nastavak je višenedeljne sindikalne akcije koja je poremetila rad u velikim francuskim rafinerijama i dovela do problema sa snabdevanjem benzinskih stanica gorivom.
Sindikalni lideri se nadaju da će odluka francuske vlade o prisilnom povratku zaposlenih na posao u skladišta benzina pojačati revolt radnika i navode da taj potez „ugrožava pravo na štrajk“.
Protesti problem za Makrona
Kako za Sputnjik kaže Dušan Gujaničić sa Instituta za političke studije, ovi štrajkovi, čiji su inicijatori lider stranke „Nepokorna Francuska“ Žan-Lik Melanšon i sindikati, koji su tradicionalno bliski levici i tvrdoj levici, su u pričnoj meri uticali na život običnih ljudi, pre svega u domenu snabdevenosti gorivom. Prema nekim podacima, navodi naš sagovornik, u jednom momentu se desilo da na skoro svakoj drugoj pumpi u Francuskoj nedostaje neka vrsta goriva. Štrajkači su pritom blokirali i neke rafinerije, pa je policija morala da interveniše.
„Ali, protesti i štrajkovi u Francuskoj u poslednjih nekoliko dana i nedelja nisu veliko iznenađenje za one koji poznaju tradiciju francuskog sindikalizma, pa i francuske političke kulture, tim pre sada kada imamo energetsku krizu. Ono što je u ovom momentu neizvesno je na koji će se način sva ova dešavanja odraziti u narednim nedeljama i mesecima na život običnog francuskog građanina, imajući u vidu da je francuska vlada pre desetak dana usvojila značajne mere štednje“, kaže Gujaničić.
Mere vlade, pojašnjava, podrazumevaju uštedu ukupne energije od 10 procenata do 2024. godine, a predviđen je i ambiciozan plan da se dođe do čak 40% uštede do 2049. godine.
„Vlada je prvo saopštila da će iskoristiti posebna ustavna ovlašćenja za usvajanje budžeta za narednu godinu i to bez glasanja u Nacionalnoj skupštini, a onda to i učinila. Reč je o tome da u francuskom ustavu postoji mehanizam prema kome Vlada, ukoliko ima problem da progura neki zakon u parlamentu ili nije sigurna da će obezbediti većinu za određeni zakonski predlog, može da na neki način „uceni” parlament tako što će najaviti da će zakon biti usvojen bez glasanja, ukoliko u roku 24 sata opozicija ne uspe da obori vladu“, ukazuje ovaj stručnjak.
To je, kako dodaje, vrlo specifičan mehanizam francuskog ustava koji se jako retko primenjuje i to samo u zaista kriznim situacijama, kada je vladi jako stalo do toga da usvoji neki zakon:
„Međutim, predsedniku ide na ruku to što je opozicija u Francuskoj dosta heterogena, pa iako bi numerički mogla da ima prednost u odnosu na stranke koje podržavaju Makrona, među opozicionim partijama postoje značajne ideološke razlike, što bi moglo predstavljati problem kod obezbeđivanja jedinstva u pogledu izglasavanja nepoverenja vladi.“
Vrzino kolo
U tom smislu je, primećuje Gujaničić, politička slika u Francuskoj dosta složena.
„Mislim da ćemo ishod ovih događanja kratkoročno imati već za nekoliko dana, srednjeročno za nekoliko nedelja, a dugoročni ishod videćemo za više meseci, ako ne i godina. Naime, zbog sankcija na ruski gas pokrenuto je jedno „vrzino kolo” u kome se našao veći deo Evrope, uključujući i Francusku. Sa druge strane, nije nikakva tajna da su francuske nuklearne elektrane u nezadovoljavajućem stanju što se tiče njihovih kapaciteta da proizvedu dovoljno električne energije. Upravo imajući sve to u vidu vlada je usvojila značajne mere štednje kao jednu „predstražu” prema nekim radikalnijim merama, koje bi bukvalno podrazumevale isključenje električne energije”, navodi Gujaničić.
Iz tog razloga će, uveren je naš sagovornik, francuska jesen biti tradicionalno ispunjena sindikalnim protestima i štrajkovima, ali ne treba isključiti mogućnost da se, sa približavanjem zime, situacija možda i radikalizuje:
„Sindikalni pokret u Francuskoj je veoma jak, duboko je politizovan i ideologizovan i koristi i najmanju priliku da zagorča život vladajućoj većini i predsedniku. Takođe, negde je u francuskoj političkoj kulturi prisutno to da se na ulice izlazi i diže socijalna tenzija i za mnogo manje stvari od ovih koje su sada aktuelne. Za očekivati je da će doći do pregovora sa sindikatima, ali gde god ne bude morao Makron neće popustiti pred zahtevima štrajkača. Ustupke će napraviti tamo gde baš bude primoran i gde oseti veliki pritisak”.
U svakom slučaju, zaključuje Dušan Gujaničić za Sputnjik, biće zanimljivo videti da li će sve ovo doneti promenu u parlamentu u smislu sudbine vlade koja bukvalno mora da se dovija od zakona do zakona, a to kako će francuski građani podneti ove mere štednje videćemo na nekim sledećim izborima.
Štrajkovi su se prelili i na druge delove energetskog sektora u Francuskoj, zahvativši i nuklearnog giganta EDF, gde će radovi na održavanju ključnih postrojenja za snabdevanje Evrope električnom energijom biti odloženi. Predstavnik sindikata FNME-CGT rekao je u ponedeljak da štrajkovi utiču na rad u 10 francuskih nuklearnih elektrana, pri čemu je odložen remont 13 reaktora, dodajući da je proizvodnju električne energije u Francuskoj smanjena za ukupno 2,2 gigavata.