„Oni su vikali 'Poljska', a mi smo čule samo 'Srbija'!“ – Bojana za Sputnjik, sa vrha sveta!
Kada bi postojala nagrada za stub stabilnosti u reprezentaciji srpskih odbojkašica, nema sumnje da bi zasluženo trebalo da je ponese Bojana Milenković. Uvek na mestu, maskimalno fokusirana Bojana je bila jedan od važnih faktora za zlatnu medalju, a utiske sa šampionata podelila je sa Sputnjikom.
SputnikKada je ostvarila san i postala reprezentativka Srbije, Bojana je bila spremna da žrtvuje sve zarad nacionalnog dresa. Sve je počelo bajkovito, bila je deo ekipe koja je 2017. godine osvojila zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu, ali je naredne godine na Svetskom prvenstvu prošla kroz težak period.
Bojana se povredila tokom tog šampionata i medalja joj je uručena kasnije, a onda posle četiri godine sva žrtva i napor koji je uložila isplatili su se i doneli joj novo zlato koje je dočekala na postolju.
Posle Svetskog prvenstva, uvek nasmejana Bojana uputila se u Rumuniju kako bi nacionalni dres zamenila klupskim, a na tom putu našla je vremena i javila se Sputnjiku kako bi konačno, kada su se malo „slegli“, podelila utiske sa šampionata.
„Još nemamo vremena da se sve slegne. Nadam se da ćemo uskoro postati svesne šta smo uradile. Otkad smo došle imamo mnogo obaveza, nismo imale mnogo vremena da razmišljamo, ali smo naravno presrećne“, počela je razgovor Bojana.
Srpska odbojkašica na teren je ulazila u takozvanim kriznim situacijama, kada je bilo potrebno podići motivaciju i uneti stabilnost. Svako ko je pratio prvenstvo morao bi dobro da se zamisli kako bi se setio jedne Bojanine greške.
„Svaki put kad sam ušla mislim da sam pomogla ekipi u prijemu i u odbrani. Mislim da sam opravdala svaki put svoj ulazak. Trener je odlučio da me koristi za prijem i odbranu, kad god je bilo problema u tom segmentu on se oslanjao na mene i trudila sam se da ispunim zadatak“, istakla je Bojana.
Pored toga što unosi sigurnost, odbojkašica rođena 1997. godine unosi i veliku količinu pozitivne energije.
„Generalno sam pozitivna i nasmejana. Trudim se da kada god uđem unesem energiju i da doprinesem atmosferi. Devojke živnu iako malo potonu u nekim trenucima. Ja sam zapravo di-džej ekipe, zadužena sam za muziku i atmosferu“, kroz osmeh je otkrila odbojkašica Srbije.
Kada su se uputile na Svetsko prvenstvo srpske odbojkašice krenule su sa namerom po medalju, ali nisu verovale da će uspeti da prvenstvo završe sa maksimalnih 12 pobeda od koji je devet završeno rezultatom 3:0 u setovima.
„Kada smo odlazile u glavi nam je bila medalja. Sa velikom željom smo išle po zlato, ali smo se skoncentrisale na svaku utakmicu. Išle smo poen po poen, nismo razmišljale da ćemo olako sve završiti. Najteže je bilo protiv Poljske, to četvrtfinale ćemo pamtiti više nego Brazil u finalu. Namučile su nas, ali mi smo ekipa koja ume da se nosi sa pritiskom. Godinama unazad, javnost, a i mi same od sebe očekujemo medalje“, istakla je Bojana.
Najteži zadatak bio je pobediti Poljakinje u četvrtfinalu pred 10.000 navijača.
„Prošle sezone sam igrala u Hemiku u Poljskoj. Poljaci su veliki fanatici klupske i reprezentativne odbojke, uvek su pune tribine. Očekivala sam takvu atmosferu i punu halu. To je dalo snage devojkama iz Poljske da odigraju na visokom nivou i da nas baš namuče. Takođe, nama je opadala koncentracija i mi smo se mučile, ali na kraju je najbitnija pobeda. Čule smo Srbija kad su vikali Poljska“, ponosno je ispričala Bojana.
Čitave dve decenije Zoran Terzić predvodio je srpske odbojkašice do brojnih medalja, a onda je na njegovo mesto stigao Danijele Santareli. Međutim, u srpskom timu se ništa nije promenilo, medalje su samo nastavile da se nižu...
„Rezultat prvenstveno zavisi od nas. Mi smo najbolji tim na svetu, to se pokazalo i dok je Zoran Terzić bio sa nama. Svake godine smo osvajale medalje, prošle godine i dve. Nema velike razlike u trenerima, jednostavno mislim da je ekipa najviše zaslužna za sve, a onda naravno treneri i stručni štab“, objasnila je Bojana.
Srpska odbojkašica istakla je da je njoj i svakoj njenoj saigračici srce puno kada obuku nacionalni dres i da tada dobijaju neopisivu snagu.
„Neopisiv je osećaj igrati i predstavljati svoju državu. To je san svakog sportiste, braniti boje Srbije je nešto što bi svako trebalo da sanja. Liga nacija je najteži turnir, mnogo utakmica, malo vremena za odmor, ali i bez Tijane Bošković uspele smo do pokažemo koliko vredimo. Treće mesto je tamo sjajan rezultat. Nisam očekivala da ćemo baš ovako izdominirati, ali desilo se! Nismo baš u svakoj utakmici bile sjajne, namučile su nas Bugarska i Poljska, ali najbitnije je da smo ostale na krovu sveta“, istakla je Bojana.
Srbija je imala i olkašavajuću okolnost jer se nalazi u timu sa Tijanom Bošković, koja je dobila priznanje za najbolju obojkašicu na prvenstvu.
„Ona je zaista najbolja na svetu! Najpre jer je dobra osoba i dobar čovek, a to je još više krasi kao igrača. Što se tiče odbojke uvek ima kontinuitet, nikada ne pada, prisutna je na svakom treningu i utakmici. Čast je i privilegija igrati sa njom. Tijana je sjajna osoba“, istakla je Bojana Milenković za Sputnjik.