Upoređujući trenutnu situaciju sa Kubanskom krizom, čija se godišnjica obeležava ovih dana, Rjabkov je istakao da danas, kao i pre šest decenija, postoje nuklearni rizici.
„Logika trenutne situacije je jednostavna: što se više SAD uključuju u podržavanje kijevskog režima na bojnom polju, to u većoj meri postaju strana u vojnoj konfrontaciji sa Rusijom, što znači da rizikuju da izazovu direktan oružani sukob između najvećih nuklearnih sila, koji može da ima katastrofalne posledice“, ocenio je Rjabkov.
Diplomata je, povlačeći paralelu između Kubanske krize i trenutnog zaoštravanja odnosa Rusije i SAD, istakao da se „i u jednom i drugom slučaju može reći da je težnja Vašingtona da stekne odlučujuću vojno-stratešku nadmoć destruktivna po međunarodnu bezbednost i stratešku stabilnost“.
Kubanska raketna kriza predstavlja jedan od kritičnih momenata Hladnog rata koji je svet doveo na ivicu nuklearnog uništenja.
Sukobu je prethodilo razmeštanje američkih raketa srednjeg dometa u bazi kod Izmira u Turskoj i u bazi oko Barija u Italiji nakon čega je SSSR instalirao nuklearne rakete na Kubi što su SAD proglasile za pretnju svojoj bezbednosti.