SVET

Samit u Pragu: Pokušaj EU da opstane i promocija antiruske politike po svaku cenu

Samit Evropske političke zajednice u Pragu bio je u funkciji opstanka same Evropske unije i pokušaja da se ona kvalifikuje kao kredibilan faktor i partner na tlu Evrope, kao i da se obezbedi neka kohezija i dalja promocija antiruske politike po svaku cenu, ocenjuje diplomata u penziji dr Zoran Milivojević.
Sputnik
Na prvom sastanku nove inicijative Evropske političke zajednice učestvovali su visoki zvaničnici 44 evropske zemlje, kako država-članica EU, tako i onih koje to nisu, a premijer Albanije Edi Rama je ocenio da ova inicijativa ne predstavlja novu ideju već „preporod kada su krizna vremena“.
Prema rečima Zorana Milivojevića, daleko smo od nekog ozbiljnog preporoda Evrope budući da je, kako kaže, reč o najnestabilnijem kontinentu na svetu u ovom trenutku, u kome vlada opšti strah od toga šta budućnost nosi. Priča o preporodu, uveren je naš sagovornik, može doći tek nakon stabilizovanja stanja u Evropi kao celini, podrazumevajući Evropu sa Rusijom.

Promocija antiruske politike

„U Pragu se razgovaralo o krizama, situacijama koje predstoje i prognozama koje uopšte nisu svetle, pa je u tom smislu teško pominjati reč preporod, a kamoli računati da je on izvestan. Ovo je zapravo bio pokušaj da se unificira jedna politika na celoj teritoriji Evrope, politika na antiruskim pozicijama i da se objedini evropski kontinent sa izuzetkom Rusije i Belorusije. Međutim, pukotine koje postoje u samoj Zapadnoj Evropi i Evropskoj uniji još uvek nisu prevaziđene, naprotiv, bojim se da rastu kako vreme prolazi, dok drugi deo Evrope koji je na ovom skupu bio prisutan u osnovi ne deli politiku i stavove ovog dela na čijem je čelu Evropska unija“, kaže Milivojević.

Čuli smo, primećuje naš sagovornik, i izjavu nove britanske premijerke koja je jasno dala do znanja da nema govora o obnavljanju pozicija Velike Britanije u okviru EU, a da ne govorimo o kavkaskim zemljama koje nisu uvele sankcije Rusiji i koje imaju sasvim drugi pristup.
„Da ne pominjemo Tursku i njihove rezerve prema sankcijama Rusiji, ili dva ili tri tvrda centra u samoj Evropi koji se razlikuju u pristupu – od recimo onog baltičkog sa Poljskom koji tvrdo stoji na antiruskim pozicijama bez obzira na štete koje to proizvodi, do ovog centralno-evropskog gde su Mađarska, Bugarska ili Srbija, koje ne dele takvo mišljenje i smatraju da treba povesti računa o interesima Evrope na kraći i srednji rok i da sve ove stvari ipak ne idu u korist Evropi“, ukazuje Milivojević.
Stoga, navodi Milivojević, deluje da je samit u Pragu bio pokušaj EU da sama opstane jer politike proširenja nema, a postoje i neki disonantni tonovi na relaciji sa Vašingtonom.
„Sudeći po procesima u samoj Evropi, poput izbornih procesa u Švedskoj, Italiji, Bugarskoj, stiče se utisak da se opstanak Evropske unije u budućnosti dovodi u pitanje, jer suverenistička teza dovodi u pitanje taj federalistički koncept na kome insistiraju Nemci i Francuzi. Zato mi se čini da je ovo u Pragu bio pokušaj promovisanja politike i uticaja Evropske unije i na ostali deo kontinenta. Ništa ni manje ni više od toga“, kaže bivši diplomata.

Lukava predigra

Kako za Sputnjik kaže Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije, Evropska politička zajednica predstavlja neki vid političkog i geopolitičkog organizovanja okruženja EU u kome evropske zemlje koje sarađuju sa Unijom, a bez procesa pridruživanja, treba da se uključe u jedan politički tabor, odnosno da slede osnovne postulate spoljne i bezbednosne politike EU.
„U ovoj konkretnoj situaciji skup u Pragu bio je odgovor članica EU i tog evroatlantskog savezništva, koji stoji kao stožer iza same EU, na pripajanje četiri donedavno ukrajinske oblasti Ruskoj Federaciji. Reč je o nameri da se pokaže da se evropske zemlje pridružuju u punoj meri politici Evropske unije prema ovom pitanju i da su Rusija i Belorusija usamljene u odnosu na ostatak evropskog kontinenta. To je bio konkretan cilj ovog samita, ali mora se reći da ne postoji nikakva završna deklaracija kao nekakav zaključak iza koje stoje države članice, niti je u punoj meri zauzet nekakav konkretan politički stav. Ali je bilo jasno da je to mesto poslužilo da se uputi takva poruka i stvori takav utisak, medijski i politički u svetskoj javnosti o odnosu te inicijative prema situaciji u Ukrajini i prema Rusiji“, objašnjava Gajić.
On podseća da je sastanku u Pragu prethodio osmi paket sankcija Ruskoj Federaciji, pa je skup Evropske političke zajednice suštinski predstavljao produžetak tog stava, odnosno sledeću fazu političkog obraćanja i Rusiji i svetskom javnom mnjenju od strane Evropske unije, ali u širem formatu, uz prisustvo država koje nisu članice Unije.
„Takođe, ovaj samit je bio predigra, odnosno uvod u novi, neformalni sastanak članica EU koje danas raspravljaju o pitanjima energetske krize i bezbednosti, situaciji u Ukrajini i odnosu prema Rusiji. Tako da su oni te stvari uvezali i lukavo smestili skup u Pragu između, kako bi stvorili određenu klimu, poslali poruku, a onda doneli niz političkih odluka samih članica EU“, kaže Gajić.
Povodom činjenice da su skup u Pragu obeležila trvenja na relaciji Srbija-Hrvatska zbog zabrane uvoza ruske nafte, naš sagovornik kaže da je i to bila svojevrsna poruka.
„Srbija se jedina od zemalja u Evropi nije pridružila sankcijama Rusiji, ako ne računamo zemlje postsovjetskog prostora na Kavkazu, pa je sankcionisana zabranom uvoza ruska nafte na osnovnu hrvatske inicijative. Na taj način je poslata poruka svim drugim zemljama koje su se odazvale ovoj inicijativi i bile prisutne u Pragu da ukoliko ne budu na liniji onog dominantnog političkog tona koji se na tim sastancima potencira i nameće, može da im se desi da u tim nekim aktivnostima EU budu dovedeni u situaciju koja nije u skladu sa njihovim interesima. To je poruka koja je poslata sa boka ovog skupa“, zaključuje Aleksandar Gajić za Sputnjik.
SRBIJA
Austrijski kancelar upozorio na prevelika očekivanja govoreći o EPZ i Balkanu: Srbija u procepu
Komentar