Koncept dve Nemačke ponovo je u igri za rešavanje kosovskog pitanja, a na njemu, prema tvrdnjama iz Prištine, rade baronica Ketrin Ešton i ambasador Frenk Vizner, sve u dogovoru sa Miroslavom Lajčakom. Iza ovih „oficijalnih“ imena stoji zapravo, kako se tvrdi, Nemačka preko svog novopečenog izaslanika Jensom Pletnerom kome „asistira“ francuski izaslanik Emanuel Bon, a u stvari oni žele da ožive ovaj model, ali tako da Nemačka ne bude opet javni „pokretač ovog predloga“.
Dve Nemačke bi ujedno trebalo da bude i model konačnog sporazuma u kome bi mesto imao i Briselski sporazum i ZSO ali u - „u nešto izmenjenom izdanju“.
Neprihvatljiv predlog
Podsećanja radi, ovaj predlog već je svojevremeno bio deo pregovora Beograda i Prištine, ali je to naša strana tada odbila. Glavna tačka neslaganja bila je ta da su dve Nemačke bile nezavisno priznate države, što nije slučaj sa Kosovom, koji je deo Srbije po međunarodnom pravu i Rezoluciji Ujedinjenih nacija.
Profesor dr Slobodan Samardžić koji je bio deo pregovaračkog tima Srbije u tom periodu kaže da ni danas, ma koliko da je modifikovan, ovaj predlog za nas nije prihvatljiv.
„Taj koncept je odbačen 2007. godine na pregovorima, a njega je pokušao da nam predloži Volfgang Išinger, jedan od tadašnje pregovaračka trojke. To je bila druga faza pregovora o statusu Kosova, i mi smo taj predlog odbili tad, misleći da je odbijen za sva vremena. Naša je argumentacija bila jasna, a oni nisu mogli da dokažu da taj koncept može da se primeni na slučaj Kosova i Metohije i Srbije i to je stavljeno „ad akta“,“ objašnjava Samardžić.
Otvaranje „turšije“
Sada se ovaj predlog ponovo vadi iz „turšije“ dodaje Samardžić, posle skoro 15 godina jer Nemci koji pokušavaju da odigraju glavnu ulogu u svemu ovome nemaju bolju ideju pa pokušavaju da ožive ovu.
„Mene čudi naša strana, da uopšte neko o tome i razgovara. Taj novi predlog nije odbijen sada i nije rečeno da je on odbijen još 2007. godine i da nema razloga da se taj predlog stavlja na sto jer je „mrtvo slovo na papiru“. To je naša zvanična delegacija morala da stavi svim do znanja,“ smatra naš sagovornik.
Samardžić podseća da je koncept dve Nemačke bio Sporazum o osnovama odnosa između SR Nemačke i Demokratske Republike Nemačke potpisan dana 21. decembra 1972. koji je imao ulogu normalizacije odnosa između dve strane.
„Pri čemu se tu radilo o dve države koje nisu priznavale jedna drugu ali su bile priznate u međunarodnim okvirima. Drugim rečima, oni ne priznaju jedna drugu ali poštuju međusobno suverenitet i teritorijalni integritet jedna drugoj. Međutim, u slučaju Kosova gde Srbija ne želi da prizna KiM ovaj model je neprimenjiv,“ kaže naš sagovornik.
Samardžić napominje da se reč normalizacija, koja postoji u tom konceptu, švercuje sada i u pregovore za međusobne odnose Srbije i KiM. Naš sagovornik smatra da je Zajednica srpskih opština i njeno formiranje zapravo „zamka“ za Beograd da bi prihvatio ovaj plan dve Nemačke, uz podsećanje da okvir za ZSO postoji i u Ahtisarijevom planu u Aneksu 4.
ZSO kao „udica“ Beograd
„Ali se tu u pregovorima, bar je tako nudio tada Ahtisarijev tim, govorilo o tome da mogu da se priključe i druge opštine koje nisu čisto srpske. I to nije bio neki problem ali se pre svega mislilo na objedinjavanje srpskih opština da bi se omekšao srpski faktor na KiM i da bi prihvatio nezavisnost,“ objašnjava Samardžić.
On smatra da treba po svaku cenu taj modifikovani dokument dve Nemačke da odbacimo jer ga je nemoguće ni u kom obliku primeniti na Srbiju i tzv. Kosovo.
Inače model dve Nemačke preslikan na kosovski problem, kako to vide na Zapadu i u Prištini, podrazumevao bi da Srbija prihvati nezavisnost Kosova, ali ne i da ga formalno prizna. Takođe, on podrazumeva članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, a pojedine tačke tog okvirnog sporazuma su u međuvremenu predviđene Briselskim sporazum.