Profesor Donald Sadovej sa MIT-a, sarađujući sa još 15 kolega iz čitavog sveta, uspeo je da napravi jeftinu alternativu današnjim baterijama.
„Želeo sam da izmislim nešto mnogo bolje od litijum-jonskih baterija za skladištenje energije, što bi moglo da se koristi u automobilskoj industriji“, objašnjava Sadovej.
Osim što su skupe, litijum-jonske baterije sadrže zapaljive elektrolite. Sadovej je zato tražio ne samo jeftine materijale već i one koji ne mogu da se zapale.
Što se zamene za metal tiče, komercijalno dominantno gvožđe nema elektrohemijska svojstva za efikasnu bateriju, ali drugi po zastupljenosti metal aluminijum – ima.
Onda je krenuo u potragu sa čime da upari aluminijum kao materijal druge elektrode. Najjeftiniji od svih nemetala je sumpor kojeg ima u izobilju.
Kao elektrolite je iskoristio rastopljene soli, koje imaju relativno nisku tačku topljenja – oko 530 stepeni Celzijusa.
Sva tri glavna sastojka su izuzetno jeftini i raspoloživi. Aluminijum, isti onaj od kog se pravi folija, sumpor koji je često nusproizvod prerade nafte i širokorasprostranjene soli.
„Sastojci su jeftini, a baterija je bezbedna – ne može da gori“, kaže Sadovej.
U eksperimentima, baterijske ćelije trpele su stotine ciklusa punjenja i to pod izuzetno intenzivnim stopama. Još važnije, baterija je šest puta jeftinija od litijum-jonske.
Takođe su utvrdili da je stopa punjenja zavisna od radne temperature. Na 110 stepeni Celzijusa se punila 25 puta brže nego na 25 stepeni, preneo je RTS.