Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Kako ocenjujete forum „Armija 2022“, kakvi su vam utisci?
Prvi put učestvujem na forumu, zato ne mogu u potpunosti da procenim njegove razmere. Ipak, mogu da primetim da je „Armija 2022“ odlična platforma za razmenu iskustva, kao i upoznavanja sa najnaprednijim vojnim tehnologijama. Pored toga, nivo foruma svake godine raste: raste broj zemalja učesnica koje izlažu sve više svojih proizvoda. Iran je ove godine predstavio veći broj naprednih izvoznih vojnih proizvoda na specijalizovanom štandu, koje mogu pogledati kako vojna lica, tako i obični posetioci.
Kakva je trenutna vojno-tehnička saradnja naših zemalja i kako vidite njen razvoj imajuću u vidu globalne geopolitičke promene u svetu, konkretno, neviđene razmere zapadnih sankcija?
Uspešna saradnja Irana i Rusije u oblasti vojno-tehničke saradnje traje više od 30 godina. Od početka 2022. godine intenzitet razmene iskustava i saradnja naših država u okviru vojno-tehničke saradnje znatno su porasli, posebno nakon ukidanja ograničenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (o isporukama Iranu). Uzimajući u obzir vojno-tehnički progres Irana po pitanju proizvodnje oružja, razmena praktičnog vojnog iskustva i vrednih tehničkih informacija u okviru vojno-tehničke saradnje sa Rusijom samo će se povećavati.
Jedna od najaktuelnijih tema u svetu su iranske bespilotne letelice. Iran planira pokretanje proizvodnje u Venecueli, otvorena je fabrika za proizvodnju dronova u Tadžikistanu. Kakve su perspektive saradnje u tom pravcu sa Rusijom? Da li su planirani zajednički projekti?
Pokretanje proizvodne linije iranskih bespilotnih letelica u ovim zemljama bilo je zasnovano na zahtevima tih država. Bespilotne letelice se mogu koristiti za razne ciljeve. Ne koristi ih samo vojska. Letelice se koriste za geološka istraživanja, u poljoprivedi, u istraživanju nalazišta ruda. Iran je zahvaljujući američkim sankcijama uspeo da uspešno proizvede najrazličitije bespilotne letelice, naročito, vojne. Želim da istaknem da kad su u pitanju bespilotne letelice, mi i Rusija odavno imamo poseban sporazum o saradnji koji ni na koji način nije povezan sa događajima u Ukrajini. Na primer, održavanje takmičenja dronova („Sokolina ohota“) u Iranu u okviru vojnih igara. Predstavnici Ministarstva odbrane Rusije mogli su detaljno da se upoznaju sa bazom iranskih dronova, kao i sa mogućnostima bespilotnih letelica drugih zemalja. Ruska strana i mi razmenjujemo tehnička iskustva o bespilotnim letelicama. Ipak, konkretan sporazum o pokretanju proizvodnje iranskih dronova u Rusiji za sada ne postoji.
Govoreći o Ukrajini, kao što se sećate, vrhovni komandant Oružanih snaga Irana, ajatolah Ali Hamaneji izjavio je da je koren sukoba u Ukrajini u proširenju NATO-a. Da li je potrebno da naše zemlje osnuju vojnu alijansu kao protivtežu NATO-u, recimo, u okviru regionalnih političkih i ekonomskih blokova poput ŠOS i BRIKS?
Iran već mnogo godina govori o pretnji koju predstavljaju SAD, jer se mi već 43 godine borimo sa njihovom željom za vlašću i dominacijom. Jezik Sjedinjenih Država je jezik ponižavanja drugih, one ne mogu da podnesu nezavisnost i samodovoljnost država, Amerikancima je to teško da prihvate. Zato na svaki način pokušavaju da oslabe i čak dovedu do raspada takve države, izazivajući nemire među stanovništvom, podržavajući razne terorističke grupe. Mi i Rusija osetili smo na sebi sve te mere u Siriji, suočivši se sa američkim terorizmom. Mi smo zemlje koje su najviše doprinele borbi protiv međunarodnog terorizma u toj arapskoj republici. SAD su odigrale najvažniju ulogu u širenju terorizma, počev od invazije na Avganistan, stvaranja Islamske države i dr. Zbog toga nezavisne države moraju da se suprotstave dominaciji Vašingtona. Rusija je mnogo puta upozoravala članice NATO-a da ne treba da se šire na istok. Međutim, članice Alijanse nisu obraćale pažnju na upozorenja Moskve i same su stvorile ovu krizu. Sudbina Ukrajinaca uopšte ne interesuje NATO. Cilj Alijanse je da izazove haos i krizu. Kao što je na sastanku sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom izjavio ajatolah Ali Hameneji: da Rusija nije zaustavila NATO sada, Alijansa bi sama započela vojna dejstva na Krimu. Zato Rusija ima puno pravo da preduzima sve mere za zaštitu svoje bezbednosti, čak i vojne. Nadamo se da će u ovom ratu biti što je moguće manje žrtava među stanovništvom. Iz tog razloga smo mi, kao nezavisna i suverena država, spremni na savez sa zemljom, čije će nacionalne interese ugroziti NATO.