Uprkos protivljenju generalnog sekretara Evropske federacije novinara (EFJ) Rikarda Gutijereza, Ursula fon der Lajen uspela je da ostvari svoje totalitarističke namere – članice EU zabranile su emitovanje Sputnjika i TV Raša tudej, a ovaj primer sledile su i društvene mreže, Fejsbuk, Tviter i Jutjub – prve dve su isprva ograničile dostupnost informacija koje stižu od ruskih medijskih kuća, treća je zabranila emitovanje podkasta.
Išlo se dotle da je Tviter čak i pojedince obeležio kao „medij povezan sa ruskom državom“, što se dogodilo i našem kolegi Rajku Martinoviću. Na kraju, Tviter je početkom avgusta blokirao kanal agencije RIA Novosti.
Prizivanje digitalnog mraka
U ovom svojevrsnom srednjevekovnom digitalnom mraku, Srbija je (uz poneki evropski izuzetak, poput Norveške) ostajala da svetli – uprkos stalnim pritiscima, u našoj zemlji rad ruskih medija nije ni zabranjivan, niti žigosan. Možda zbog toga imamo čast da postanemo deo jednog američkog zakona – Zakona o demokratiji i razvoju Zapadnog Balkana, pre neki dan promovisanog u Kongresu.
Nacrt ovog zakona čedo je senatorke Džin Šahin, koja je nedavno predvodila delegaciju Senata u poseti našem regionu. Zakon je dvopartijski, što znači da je među demokratama i republikancima postignut konsenzus o njegovom tekstu, a u tekstu se među najvažnijim pitanjima pominje i borba protiv uticaja Rusije i Kine. Prema rečima Šahinove, SAD uticaju ovih dveju zemalja mogu da se suprotstave na više načina, a jedan od njih je „da reše pitanje dezinformacija“.
Šahinova nije eksplicitno pomenula Sputnjik Srbija, ali sigurni smo da je na njega mislila, s obzirom da je naša kuća jedini ruski medij na srpskom jeziku u Srbiji, a verovatno je uzela u obzir i činjenicu da u Srbiji uskoro počinje da radi i redakcija TV Raša tudej. Poslednja informacija je, podsećamo, podigla veliku halabuku u proameričkim medijima u Srbiji, kao i u strukturama Evropske komisije uz zahteve da se pokretanje rada TVRT spreči po svaku cenu.
Kad istina zaboli
Od početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, ruski mediji su trn u oku Zapada; međutim, u SAD, za razliku od EU, njihov rad nije zabranjen, čak uprkos činjenici da podaci Majkrosofta pokazuju rast broja pregleda sajtova Sputnjika i RT od 82 odsto u 2022. godini.
Ipak, Šahinova se zalaže za zabranu ruskih medija u Srbiji i državama Zapadnog Balkana koje to nisu učinile. Da se zalaže za zabranu, možemo da pretpostavimo na osnovu toga što ni jedna druga mera na Zapadu nije suzbila uticaj ruskih medija, što nevoljno priznaju i zvaničnici Majkrosofta u svom izveštaju.
Amerikanci svoju geopolitičku konstrukciju grade na lažima, a kada se nešto gradi na lažima i najmanji dašak istine ugrožava čitavu konstrukciju, objašnjava razloge zbog kojih se SAD zalažu za zabranu ruskih medija u Srbiji istoričar Dragomir Anđelković.
„Nešto što je zasnovano na istini uvek može da se brani tokom polemike, tokom demokratske rasprave, višeslojnosti informacija. A laž mora da teži potpunoj hipnozi, onome što je Slobodan Jovanović nazvao totalitarnom propagandom, koja isključuje svaki drugi centar odašiljanja informacija“, kaže on.
Amerikanci su, prema rečima našeg sagovornika, svesni da ono što rade nije u interesu Zapadnog Balkana, Evrope, pa čak i njihovih sopstvenih građana. Stoga strašno plaše medija koji bi razbili lažnu sliku koju konstruišu – zato su na Zapadu progonjeni Sputnjik i Raša tudej i zbog toga se vodi tako velika kampanja protiv ovih medija u Srbiji, kao i protiv svih pojedinaca koji su, kako Anđelković ističe, spremni da deluju sa stanovišta istine.
U vreme sveopšte laži, reći istinu je revolucionarni čin, citira politikolog Aleksandar Pavić rečenicu iz romana Džordža Orvela „1984“.
„Svaki tračak istine u mraku koji se sada spušta sa Zapada predstavlja bukvalno eksploziju, revoluciju, tektonsku promenu… Na Zapadu su zato i ugušili sve ruske medije jer je jedan tračak istine jači od mraka i jedan Sputnjik, dok god postoji, je taj tračak istine koji smeta“, ističe on.
Zapadni mediji u regionu imaju premoć – moguće ih je gledati i na srpskom i na drugim jezicima i Sputnjik što se toga tiče ne može da se meri sa njima. Ali, Sputnjik im smeta i nadjačava ih i to je ono što ih nervira; i dokle god Sputnjik bude postojao, oni će govoriti protiv „malignog ruskog uticaja“, a „maligni ruski uticaj“ znači širenje istine, dodaje on.
„I Rusi, a i Srbi, pokazali su da se ne plaše da čuju i drugu stranu. U Rusiji i dan danas mogu da se čuju prozapadne tačke gledišta i prozapadni analitičari, kao i (pogotovo) u Srbiji. Na Zapadu, u mejnstrimu, toga nema, sa vrlo retkim izuzecima ljudi koji su etablirani, kao što je Taker Karlson. To je priroda totalitarizma, kada zahtevate totalnu poslušnost i totalnu kontrolu nad informacijama i narativom. I to je ono što Zapad želi da uspostavi kod nas; i sve pričice o slobodi medija padaju u vodu, jer kod njih vlada mrak kakav nije vladao istočno od Gvozdene zavese tokom Hladnog rata. Ovo je mnogo gori mrak nego što je vladao tada zato što je umotan u oblandu lepih želja i slatkih reči kao što su ljudska prava, demokratija i tako dalje“, naglašava Pavić.
Uspostavljanje totalne kontrole nad medijskim prostorom, prema verovanju Amerikanaca je recept za slamanje otpora Srbije i Republike Srpske, objašnjava naš sagovornik, i tu leži tajna njihovog neprestanog i pojačanog angažmana na našem prostoru.