Od trenutka kada je postalo jasno da domaći političari u BiH neće uspeti da dogovore promene izbornog zakona, stvar u svoje ruke preuzeo je tzv. visoki predstavnik Kristijan Šmit uz podršku Bundestaga. U toj instituciji Nemačke, verovali ili ne, raspravljalo se i o modelu izbornog sistema koji bi Šmit po svoj prilici trebalo da primeni.
Za sada su, prema pisanju bosanskih medija, dve opcije na Šmitovom stolu - tehničke izmene, dakle način održavanja izbora, odnosno glasanja, pa do onih koje se odnose na formiranje Doma naroda BiH po principu - jedan čovek jedan glas.
Nemačka se malo zaigrala sa američkim „poklonom“
U svetlu toga, u BiH se sve više koristi termin „Šmitov modernizovani aparthejd za BIH“, jer Bošnjaci smatraju da Srbi i Hrvati imaju dovoljno prava u BiH, dok, s druge strane, Srbi i Hrvati itekako imaju protiv da se uvede pravilo jedan čovek jedan glas, s obzirom na brojno stanje bošnjačkog biračkog tela u BiH.
Šta to zapravo Nemačka i Šmit pokušavaj da naprave?
Božinović smatra da je aparthejd možda prejaka reč, s obzirom na njeno značenje, ali primećuje da Nemačka, ali i tzv. visoki predstavnik Kristijan Šmit, u BiH postupaju pomalo nespretno.
„Rušenje svih veza sa Rusijom ne ide im u prilog, jer njihove velike firme počivaju na ruskim sirovinama. Od Amerikanaca su za to dobili satisfakciju u vidu BiH koja će im biti slaba uteha. Dobili su mogućnost da se ponašaju kao žandari na Balkanu, jer je to, kako se smatra, njihovo tradicionalno područje,“ kaže Božinović.
To njihovo kočoperno ponašanje na Balkanu, ističe Božinović, u političkim pitanjima je kompenzacija za velike probleme sa kojima će se Nemačka tek suočiti unutar nje same, ali izgleda da je, iz nekog razloga, Bundestagu spoljni uticaj trenutno bitniji.
„Da se neko seti da sada u BiH pokuša da, kako se spekuliše, u izborni zakon uvede formulu jedan čovek jedan glas, i da rešava probleme po formuli koja je bila odbačena od strane zapada, postupanje je koje ne vodi rešenju, već će doneti još veće probleme. Šmit je po vrlo striktnim instrukcijama, očigledno, izgubio svaki kontakt sa srpskom stranom, što se nije smelo desiti jer, šta god o kome ko misli, produktivna komunikacija mora da postoji. Umesto toga, doveo je situaciju dotle da nametne odluke da kažem golom političkom silom,“ primećuje sagovornik Sputnjika.
Jačaju i vojne snage
Deo istog paketa, primećuje Božinović je i jačanje nemačkih snaga Eufora u BiH za kojim većina misli da nema potrebe.
„Oni su povećali budžet za vojsku za senzacionalnih 100 milijardi u narednim godinama što je nepojmljivo za bilo koju drugu zapadnoevropsku državu jer će to stvoriti disbalans i nezadovoljstvo u drugim državama poput Francuske, Holandije i tako dalje. Nikome ne odgovara nemačka vojna sila koja će odjednom da prevagne,“ ocenjuje naš sagovornik.
Po njegovim rečima, da paradoks svega bude veći, o svemu ovome odlučuje nemačka stranka Zelenih koji su postali najtvrđi lobisti NATO i apologete nasilnog rešavanja problema.
„Srbe moraju da vrate u dijalog jer u suprotnom neće moći ni najmanji pomak, a ne nešto veliko da se očekuje,“ zaključuje naš sagovornik.
Inače, nemački Bundestag prihvatio je predlog Vlade da u BiH u okviru misije EUFOR Altea pošalje 50 nemačkih vojnika. Vladi Nemačke kojom se, između ostalog, traži da se u BiH ukine koncept konstitutivnih naroda i uvede princip jedan čovek jedan glas. Iako je ova preporuka usvojena, politika zvaničnog Berlina neće se promeniti i taj predlog neće imati veći uticaj na dešavanja u BiH, pišu Nezavisne novine, te navode da je moguć odlučniji kurs Vlade Nemačke prema rukovodstvu RS, ali da na nivou EU i dalje ne postoji saglasnost u vezi sa eventualnim uvođenjem sankcija.
Govornici iz nemačkih Socijaldemokrata, Zelenih, Liberala i Demohrišćana osudili su "secesionističku politiku Milorada Dodika", srpskog člana Predsedništva i ustvrdili da na njega utiče Vladimir Putin, predsednik Rusije, koji, kako tvrde, želi da destabilizuje Zapadni Balkan u kontekstu rata u Ukrajini.