Meta hajke bio je Đoković na početku godine, pritvoren je i potom deportovan iz Australije, onemogućeno mu je da igra na Australijan openu i da se bori za desetu titulu na tom turniru i trebalo mu je vremena da sve procesuira, pregrmi i nastavi dalje.
Vimbldon ove godine je potvrdio da je Đoković veći od svega toga, išao je korak po korak, ređao pobede i na kraju savladao Nika Kirjosa posle četiri seta i to pošto je izgubio prvi.
Olakšanje, emotivno pražnjenje i verovatno „vrtenje“ svih mogućih filmova koji su se odvijali pred njegovim očima u poslednjih nekoliko godina.
I konačno – suze, sam sa sobom, na klupi, posle obilaska tima i porodice, Đoković je seo kako bi sabrao misli, a začin svemu bile su i suze, šampionske suze katarze zbog svega proživljenog i zbog povratka na poziciju koja mu pripada, a ona je šampionska.